Да ли је и ово "говор мржње"?

Овога пута, међутим, изгледа да је пређена граница чак и за "неспутане" и "отворене" Е-новине. Наиме, коментатор под псеудонимом "Мерц" написао је: "Против Срба се не бори ријечима, већ оружјем, прво пуцајући, па онда постављајући питања. Неће бити мира док и један Србин жив земљом на Балкану и свијету хода. Моје најдубље жаљење због напада на храбре маџарске младиће, али да додам - Маџари су сами криви. Требали су од 1992. одбити служење војног рока у четничкој војсци. А досада су могли већ имати градску герилу и нападати полицијске станице у ноћи, дизати мостове у зрак, и припремати ослобођење Војводине од српске окупације. Мађарска војска треба заједно са хрватском и нашом да припреми план ослобођења и да се колико сутра крене у напад. Живјела Маџарска - смрт Србији"[2].

Коментатор под псеудонимом "Асклепије" на то је додао: "Ово треба да буде опомена и свим страним држављанима у Србији, да не смеју говорити матерњим језиком. Зато, туристи странци, заобилазите Србију у великом луку. Не знам ни одакле идеја да се Србији дозволи да буде организатор Универзијаде с обзиром на повампирени фашизам". Одмах испод тога уследио је коментар под псеудонимом "herzog96": "Мени уопште није јасно како некоме ко није Србин, може уопште пасти на памет да живи у Србији!?". Нешто доцније, опет се огласио "Мерц" са поруком у којој је писало: "Сребреничка мајка је рекла Борису Тадићу у Сребреници да постоје само 2 врсте Срба: кољачи (мањина) и посматрачи (већина).Посматрачи се праве фини, а у срцу мисле исто као и кољачи и границе су врло флуидне. Не дао Бог никоме да му Србин кроји капу. Него браћо Маџари - слободе без борбе нема. За слободу треба крварити. Само један школован снајпериста би у Новом Саду чуда могао направити. Имате новац, имате школоване људе, иза вас је Европа и Маџарска - па шта више чекате. Удри по НС тамо нема маџарског живља много"[3].

Коначно, још једном се јавио "herzog96" да поручи: "Нису проблем ови фашисти који су пребили двојицу младића, таквих будала имаш свугдје. Застрашујући је поступак полиције, нешто ми јако личи на понашање ЈНА пред почетак рата у бившој ЈУ. То већ није случајност, по томе можеш знати да се нешто иза брда ваља. Срби су се побили са сваким, укључујући и НАТО, још сте остали ви у Војводини и у Санџаку. Мој савјет ти је или набави пуцаљку или бјежи. У сваком случају не буди идиот као што сам ја био и вјеровао да је за рат потребно двоје. Схвати да у Србији није мјесто несрбима. Ако не вјерујеш, прошетај Републиком Српском и видјет ћеш своју будућност. Тамо су сви Срби. Несрби су испод земље"[4].

Недавно је, уз бурно одобравање Е-новина, једна другосрбијанска НВО која себе зове "Иницијатива младих за људска права", тужила НСПМ јер је сарадник електронског издања овог часописа, Зоран Грбић, написао за Албанце: "Можда сам неупућен, али не знам ни једног њиховог великог научника, писца, сликара, спортисту...". Ово је од стране "друге Србије" оцењено као "говор мржње". О Србима и Србији, напротив, изгледа да је у другосрбијанским медијима могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као и славити денацификаторске "нападе на полицијске станице, дизање мостова у зрак, и припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Да ли су заиста у питању само двоструки критеријуми "говора мржње" Друге Србије? Или у читавој овој ствари ипак има неке дубље унутрашње логике?