Коментар дана | |||
Да ли је ДС демократска странка? |
уторак, 05. јун 2012. | |
По чему је Демократска странка демократска? По томе што сама за себе тврди да је демократска. У томе има истине, али не потпуне. Демократска је по поштовању плуралистичког институционалног аранжмана. Иде на изборе а тамо побеђује и губи. Демократска је и по циљевима – европске интеграције, модерне вредности, и тралала. Ако останемо код ових критерија, и друге политичке партије у Србији, заправо све партије у Србији су демократске – ниједна не доводи у питање институцију парламента, ниједна не прети силом као политичким средством, ниједна није против плурализма вредности. Међутим, једно политичко понашање које произлази из одлуке Демократске странке, од 2000. године па све до данас, дакле одлуке која дуго траје, проблематизује демократско самопредстављање ДС и наводи на запитаност колико ова странка кочи и подиже конфликтност на политичком терену српског друштва. Колико омета напредак демократске културе? На последњој седници ГО ове странке (30. мај 2012), по речима председника Политичког савета те странке Драгољуба Мићуновића, донета је одлука «да ДС не прави коалиције са СНС, ДСС, као ни са радикалима на локалном нивоу». А могућу владу ДС ће формирати на принципима европских интеграција (европске вредности). Странка која на сав глас хоће да европеизује Србију политиком интеграција, дезинтегрише српски политички простор. Она наређује својим локалним одборима са којом странком могу, а са којом не могу. Шта ова одлука политички практично значи? На првом месту, она је велики презир српских грађана који су поштовали институцију демократских избора. Оваквом одлуком, грађани који су гласали за СНС, ДСС (и СРС у неколико општина) директно се дискредитују. Они се третирају као мање вредни гласови. А странке за које су се слободно и демократски определили као странке другог реда. Заправо, ДС прави санитарни кордон, стигматизује друге странке, представља их као шугаве политичке такмаце од којих прети зараза. На другом месту, оваква одлука ускраћује слободу локалног политичког деловања органа и вођства ДС. На нивоу општине и покрајине, проблеми грађана су нормативно и практично, другачији од републичког. Близина становања и морални увид у актере страначких политика су често одлучујући у заснивању коалиција. Овоме треба додати и способност и посвећеност у обављању општих послова. Све то доприноси стварању шарених коалиција на општинском (и покрајинском) нивоу. «Демократском» забраном локалних коалиција са СНС, ДСС, Демократска странка гуши право свих чланова да учествују у решавању локалних проблема грађана.Она спровиди с врха, отворени изолационизам, или унутарнационалну ксенофобију. Треће, ДС показује да више држи до сарадње са спољним политичким чиниоцима него са унутрашњим. Каква је то странка која отворено дискриминише унутрашње политичке конкуренте, а да такво понашање не показује на иностраном терену? Четврто, оваквим директивама сврха према дну, ДС доприноси стварању конфликтне политичке културе. Такву одлуку није донела ниједна политичка странка у Србији. Та чињеница показује да само ДС делује тако да продуби политичке разлике, да појача сукобе и нетрпељивост међу странкама и грађанима. Странка која делује у оквиру демократских институција, није самим тим демократска ако се тако именује. Видимо да се под окриљем демократизма шири ауторитаризам, друштвена конфликтност и секташка (дезинтегративна) политичка култура. Као што секте теже посебности и фанатизму са којим бране своју истину, тако и ДС већ више од једне деценије повремено доноси одлуке о својој изузетности тако што сатанизују оне политичке странке које им нису по вољи. |