Da li će ministar Vulin podneti ostavku

Dok su iznenađeni građani Srbije na različite načine doživljavali povratak neosuđenog haškog zatočenika dr Šešelja iz tamnice u Sheveningenu – njegove pristalice radosno, drugi građani zbunjeno, a treći uplašeno ili gnevno, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin jedini je, kako se čini, na pravi način ocenio pozadinu ove odluke Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. I ne samo da je shvatio šta se iza dolaska vođe radikala krije, već nije oklevao da upozori ovdašnju javnost, tačnije, sve one koji nisu prepoznali pravi cilj Haškog tribunala u ovom slučaju. On je, objasnio je ministar, rušenje srpske vlade i destabilizacija Srbije.

“Danas “, kako je izjavio A. Vulin, “Tribunal kontrolišu SAD (zar to nije slučaj otkako je osnovan?), koje su pustile Vojislava Šešelja iz pritvora i sad kroz njegova usta govore da će rušiti srpsku vladu.” Na kraju, poručio je premijeru da je možda vreme da razmisli o prioritetima spoljne politike. Dodao je ministar i kako je to njegov lični stav, da o njemu još nije razgovarao sa premijerom i, razume se, ne zna da li se on sa njim slaže,

Povezujući povratak Vojislava Šešelja sa koncima koje povlači Stejt department, Aleksandar Vulin je verovatno iznenadio našu javnost, koju je nesumnjivo dodatno zbunilo i ovakvo javno istupanje ministra Vulina. On je sa grupom istomišljenika 2008. napustio SPS zbog neslaganja sa proevropskim putem stranke i osnovao Pokret socijalista, čiji je danas predsednik i poslanik u Narodnoj skupštini.

Na izborima 2012. i “popravnim” održanim dve godine kasnije, Pokret socijalista i njegov predsednik nastupili su u koaliciji koju je predvodio SNS. Iako je pre osvajanja vlasti koalicija kritikovala prethodnu Vladu što želi da uvede Srbiju u Evropsku uniju, sada je i sama odlučno krenula drumom “bez alternative”, što, začudo, A. Vulinu nije predstavljalo smetnju za saradnju, kao što je to bio slučaj 2008. sa njegovom bivšom strankom. Ako se sve to zna javlja se nedoumica - da li ministar ovom prilikom nastupa kao slobodan strelac, ili je možda, ipak, glasogovornik koalicije.

I dok se premijer još nije izjasnio o mišljenju i predlogu ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, oglasio se šef srpske diplomatije, nesalomivi Ivica Dačić. On je, kako se i moglo očekivati, izjavio da Srbija neće menjati svoje prioritete.

Pod pretpostavkom da premijer (ali ne samo on i ministar spoljnih poslova, već i cela vlada) razmisli o prioritetima naše spoljne politike i ostane pri sadašnjim, zanimljivo je kako će na to reagovati Aleksandar Vulin. Da li će, recimo, ako je u načelu protiv postojećih prioriteta, a dobije odgovor da se oni neće promeniti, podneti ostavku na mesto ministra i vratiti se novinarskom pozivu ili će se zadržati na izdvojenom stavu, a ostati član Vlade?

Najava podnošenja ostavke, sama po sebi, još nije znak da će do nje i doći. Prošle godine u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja bio je direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pošto je sporazum sačinjen onako kako je jedino bilo moguće – nepovoljno po državu Srbiju i njene državljane na Kosmetu – Aleksandar Vulin je podneo ostavku.

Njegova odluka ličila je na visoko moralni čin, obično nespojiv sa našim političkim profesionalcima, i bila bi za svaku pohvalu da njen ishod nije bio sasvim neočekivan (da li?). Kako je javnost obaveštena, Srbi sa Kosmeta organizovali su prikupljanje potpisa moleći Aleksandra Vulina da povuče ostavku, što je on i učinio. Odustao je od ostavke, ali i od mesta direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju, te se našao na novom zadatku - u Vladi Srbije.

Nije lako predvideti kako će on reagovati ako Vlada zadrži sadašnje prioritete spoljne politike naše zemlje, sa kojima se on otvoreno ne slaže. A nema sumnje da bi bilo korisno i poučno da ministar pokaže kako mu se dela ne razlikuju od reči.