Da li će Englezi uhapsiti savetnika srpske vlade Tonija Blera

Građani Srbije ovih dana verovatno prilično zavide državljanima Engleske, u kojoj je pre šest  sedmica počelo prikupljanje potpisa za  hapšenje i podizanje optužnice protiv Tonija Blera, bivšeg premijera Ujedinjenog Kraljevstva. Ukoliko se prikupi dovoljan broj potpisa, Vlada Njenog kraljevskog veličanstva Elizabete Druge, čiji je premijer Dejvid Kameron, vođa konzervativaca, treba da povede raspravu u Donjem domu, posle koje bi se utvrdilo ima li osnove za pokretanje krivičnog postupka protiv njega za ratne zločine na Bliskom istoku.

U akciji započetoj krajem septembra dosad je prikupljeno 17.000 potpisa. Po već ustaljenom postupku u Velikoj Britaniji, peticija je objavljena na internet stranici vlade, pošto je prethodno morala da prođe “prvu fazu”, u kojoj vlada odlučuje da li će je uopšte prihvatiti da bude objavljena na njenom zvaničnom sajtu. (Oko 40% predloženih peticija se odbija, najčešće zbog toga što ne spadaju u nadležnost Vlade ili zato što se za sličnu stvar već prikupljaju potpisi).

Organizator peticije Stiven Smit napisao je na Vladinoj internet stranici sledeću kratku poruku:

“Služeći se lažima i obmanama, Toni Bler odveo nas je u rat u kome je poginulo više hiljada naših vojnika i više stotina hiljada iračkih civila.  Blerove akcije izazvale su velike poremećaje u čitavom regionu i podstakle pobunu terorističkih grupa.Zbog toga treba da bude uhapšen i smešten u zatvor.”

Peticija je ispunila uslove za prelazak u “ drugu fazu” u trenutku  kada je broj potpisnika prešao 10.000. Time se ona kvalifikovala u tzv. elitni klub, u koji dospeva svega 2% peticija i vlada je sada u obavezi da na nju odgovori.

Međutim, ovi su odgovori  često samo ponavljanje načela Vladine politike, te je za uspeh čitave akcije neophodna sledeća faza: 100.000 potpisa. Kada se ta brojka dostigne, Vlada počinje raspravu u Donjem domu o Blerovoj delatnosti tokom invazije na Irak 2003. godine, u kojoj je bio glavni saradnik i saučesnik DŽordža Buša. Slično se poneo i četiri godine ranije, kada je bio vatreni pobornik napada na SR Jugoslaviju, u čemu je nadmašio čak i Bila Klintona. “Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob”, izjavljivao je 1999. godine nasmejani cinik. “To je borba između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva.”

U periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine, bombarderi zločinačke organizacije NATO u operaciji nazvanoj “Milosrdni anđeo” razorili su infrastrukturu Srbije, teško oštetili privredne i druge objekte, ne štedeći ni bolnice, škole, medijske kuće, spomenike kulture, crkve i manastire. Konačan broj poginulih vojnika i civila nije utvrđen, materijalna šteta procenjuje se različito: od 30 do 100 milijardi dolara, dok su zbog bombi sa osiromašenim uranijumom kojom je NATO bombardovao Srbiju posledice po zdravlje i život budućih generacija nesagledive.

Građani Srbije, koji se svakako dobro sećaju ratnog zločinca Blera, nažalost, nisu, po ugledu na Engleze, organizovali prikupljanje potpisa za pokretanje postupka protiv njega. 

Verovatno shvataju da bi to bio uzaludan pokušaj i samo gubljenje vremena, jer ih ni Vlada Srbije ne bi u tome pomogla. Što i nije neko iznenađenje, kada se zna da je upravo ona angažovala konsultantsku grupu Tonija Blera za pomoć u formiranju stručnih timova u kabinetu predsednika Vlade. Zanimljivo je i objašnjenje koje je usledilo tom prilikom: Srbiju neće ništa koštati ova ekipa, sve će troškove “pokrivati” Ujedinjeni Arapski Emirati. Iznos tog “pokrivanja”, razume se, nije poznat, a još je veća tajna šta će biti uzdarje Vlade Srbije.