Коментар дана | |||
Да ли ће Американци увести санкције Линглонгу - хоће ли огроман новац који је до сада поклоњен кинеској компанији бити бачен у ветар?! |
четвртак, 30. децембар 2021. | |
Почетком децембра председник САД Џо Бајден потписао је Закон о спречавању принудног рада Ујгура у кинеској провонцији Синђан. Према наводима западних влада и медија Ујгури, иначе муслимани, изложени су оштрој репресији и кршењу људских права од стране кинеских власти. Закон су у Конгресу подржале обе партије. Овим законом забрањен је увоз робе из те провинције у САД уколико увозник не докаже да она није произведена принудним радом. Cертификате о томе издаваће царински и погранични органи САД. Један о предлагача овог закона сенатор Џеф Меркли изјавио је да његово усвајање представља недвосмислену двопартијску поруку САД против геноцида и робовског рада “где год да се они дешавају”. Више невладиних организација из Србије недавно је указало на драстично лош положај радника из Вијетнама који су ангажовани на градилишту кинеске гумаре Линглонг у Зрењанину. У њиховим извештајима наводе се и сумње на постојање принудног рада, трговине људима, ограниачавање слободе кретања и сл. Како се хладни рат између САД и Кине све више захуктава, није искључено да САД, и неке друге западне државе, уведу санкције и против Линлонга. На такву могућност указује и изјава сенатора Мерклија.
Дакако, не ради се о забринутости владе САД за права Ујгура већ о геоплитичким интерсима, баш као што ни усвајање недавне резолуције Европског парламнта није било мотивисано бригом европосланика за положај Вијетнамаца у Зрењанину. САД су касно увиделе да спектакуалрни економски раст Кине угрожава доминантну америчку позицију у светском капиталистичком систему. Бајденова администрација наставља политику конфронтације са Кином коју је започео Трамп како би зауставила њен даљи развој. Лако се може десити да Вучићев покушај да ослањањем на Кину и Русију поправи свој положај према Западу доживи фијаско. Западне силе имају највећи утицај на Балкану и оне ће успети да натерају Вучића да изврши сва обећања која им је дао када су га они довели на власти 2012. Да подсетим, ради се о признавању Косова, истеривању Русије са Балкана и дисциплиновању Републике Српске.
Градилиште Линглонга простире се на око сто хектара најплоднијег пољопривредног земљишта које је наша држава поклонила кинеској компанији којој је одобрена и донација од 75 мил евра. Укупна вредност поклона страној приватној фирми износи до сада око 85 мил. евра. Због потреба Линглонга градиће се аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад. Министар Момировић недавно је најавио да градња почиње фебруара наредне године, али није ништа рекао о томе како ће овај подухват бити финансиран. Интезитет саобраћаја на овим правцима ни издалека не оправдава инвесиртање у градњу пуног профила аутопута. Вроватно ће наша држава узети кредит од неке кинеске банке, а пут ће градити кинеске фирме које ће ангажовати страну радну снагу. Српско-кинеска привредна сарадња и пријатељстово почивају на приципу: трошкови наши, профит њихов. Уколико се америчко-кинески хладни рат буде одвијао и на нашем простору, а Вучић се потрудио да до тога дође, Србија ће претпети велику штету. Огроман новац који је до сада полоњен Линглонгу вероватно је бачен у ветар. Чак и уколико Линглонг не буде изложен санкцијама, ни у том случају од ове фабрике ми нећемо имати користи. Као што на градилишту раде страни радници, то ће вероватно бити случај и кад отпочне редовна производња. О еколошким ризицима да и не говоримо. Привилеговнаје страних фирми у Србији нема за циљ поспешивање привредног развоја наше земље. На тај начин Вучић, трошећи огромне суме јавног новца, плаћа политичку подршку коју добија са Истока и са Запада. Аутор је политиколог из Зрењанина |