Četvrti stub našeg zaduživanja

Da bi zaslužila tu izuzetnu čast da nam postane ne samo „stub” već i Srbija njoj „most prema Zapadu i Rusiji” (po rečima potpredsednika Privredne komore Srbije Vesovića, koji je još uvek živ posle ove izjave), ta velika zemlja morala je da ima tu sreću da raspolaže sa ogromnim dolarskim rezervama (preko dve hiljade milijardi) koje mora što pre da potroši, dok efekti besomučnog štampanja američke valute ne dovedu do bespovratne degradacije iste. Takođe je imala sreću da može da pregovara sa ekipom spremnom da, zarad čak i kratkoročnog opstanka na vlasti, otera zemlju Srbiju u dugoročno dužničko ropstvo. Ekipom koja je, pored domaće građevinske operative koja je gradila infrastrukturne projekte na svim svetskim kontinentima prethodnih decenija, dozvolila da nam Slovenci i Austrijanci grade ultra-luksuzan most usred prestonice. A, naravno, iznad svega, imala je sreću – to jest pamet – da održi suverenu kontrolu nad svojim bankama i privredom tokom sopstvene tranzicije ka kapitalizmu.

Tako se postaje “stub” srpske spoljne politike u eri vladavine DOS-a – u bilo kojim od njegovih post-oktobarskih otelotvorenja – ne samo sopstvenom državničkom ozbiljnošću već i spremnošću da se tranzicionoj Srbiji ponudi zajam bilo koje vrste. Dakle, može se desiti i da, na primer, dve preostale zemlje BRIK-a, Brazil i Indija, uskoro postanu peti i šesti stubovi sadašnje državne politike, ako su spremne da prime zvanične delegacije iz Srbije sa ispruženim šeširom u ruci. A i Emirati, Singapur i Norveška imaju velike „suverene fondove” koji ih takođe potencijalno kandiduju za visoki naziv „stuba srpske spoljne politike”.

Ostaje, međutim, ključno pitanje: koji je to unutrašnji “stub” srpske privrede koji će nam omogućiti da ove - i najavljene nove - dugove vraćamo u bližoj i daljoj budućnosti? Jer to je taj neophodni, središnji stub nosač, bez kojeg svi drugi stubovi koji šire bazu državnog zaduživanja postaju samo nosači bržeg i većeg urušavanja. Kojim će to srpskim proizvodima i srpskim privrednim bumom biti plaćeni ti dugovi? Jasan odgovor od onih koji nas dodatno zadužuju još nije ponuđen.

Naravno, ovo pisanije neće sprečiti nova zaduživanja u bliskoj budućnosti. Ali, može se na ovom mestu dati bar jedan konkretan predlog. Da, u odsustvu jasnog i transparentnog plana o oživljavanju srpske privrede i vraćanju sadašnjih i budućih zaduživanja – a bez rasprodaje preostalih resursa zemlje – “stubovi” sadašnje vlasti budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, bilo nacionalizacijom, bilo likvidacijom. To su, dakle, i “tajkuni” koji podržavaju sadašnju vlast, i ministri koji potpisuju ili odobravaju nova zaduživanja, i prvaci stranaka na vlasti. Mada to samo po sebi neće Srbiju izvući iz dužničke krize, pružiće joj bar delić onoga za čim ona vapi bar od 5. oktobra – osećaja da se pravda, koliko god bila spora, konačno izvršava.