Правила у таквим ситуацијама забрањују још нешто, а не само приказивање "Мућки". Рецимо, вређање особе (или особа) због чије је смрти и проглашена национална жалост – то би, барем по логици ствари, морало да повлачи законску одговорност.

Често се говори да је Србија ушла у 21. век без дефинисаних граница и без државне и националне стратегије, али то, чини се, није ни потребно. Није више важно каква ће и колика ће бити Србија док у њој може да се краде, а за протекле две деценије створена је држава лопова.

Данима, недељама, месецима, медији су од мескичког грипа марљиво и систематаски правили страх и трепет. Остављен у недоумици да ли се ради о библијској куги или мало тежој кијавици, човек се по правилу приклања оној страшнијој верзији. Ђаво не спава...

Сада исти ти људи, који схвативши да утицај ДСС-а вртоглаво пада, налазе нове газде и организујући оваква „дешавања“ заправо раде у корист ДС-а, а на штету националне опције и грађана Србије. Дакле, ако Главни одбор ДСС-а не ступи у контакт са бирачима - после првих избора моћи ће да затвори дућан.

Најсвежији пример ове нове „секуларне забринутости“ представља случај извесне Соиле Лаутси, грађанке Италије финског порекла, која је више од пола деценије водила битку да се из школске учионице њене деце уклони симбол распећа.

Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши је изјавио да је 2010. година пресудна у профилисању једног новог европског регионалног концепта и настајања нове, дунавске стратегије. Тако је Егереши својим изјавама и поступцима показао да му није стало до српског идентитета и карактера АП Војводине.

Уместо подршке пројектима производње, узимају се кредити за увоз који морају да се врате од неке производње и то са каматама, а постојећа производња је мања из године у годину, док је дуг све већи. Не може се довека живети од кредита ММФ-а и чланства у ЕУ.

Турски и српски председник су извршили симболично помирење српских и турских жртава, одајући им пошту у европском региону Војводини. Изненађује превид власти у Србији која је пропустила да тај чин обави у европском региону Ниш, код Ћеле куле.

Има ли у Србији већих и пречих преступника од Владана Лукића, којима би државни тужилац требао да се бави, или је оптужени својим чињењем сублимирао сав организовани криминал, корупцију у врху власти и хулиганство?!

Пошто за концерте Марка Перковића Томпсона нико у Србији (вероватно) нема права преноса, кабловски оператери који преузимају програм ХРТ моћи ће и убудуће, као што су и до сада могли и радили, да несметано емитују наступе овог симпатичног кантаутора.