За Србе, пад Берлинског зида је шлагворт за острашћене и силеџијске санкције, правно насиље комадања две бивше Југославије и једне актуелне Србије, као и за две ратне кампање НАТО које су однеле хиљаде живота нашем народу. Када то имамо на уму, питам још једном: шта ми то славимо? и за чији грош се радујемо?

У шаховској партији где Руси и Американци вуку потезе, балкански пион се белима нуди, а игра за црне. Партија се одвија на гасно-нафтној табли. Ометајући „Јужни ток“, амерички играч уситњава Србију и укрупњава Босну, (једно од чворишта гаса је предвиђено да буде у РС), а пиона гура према НАТО минском пољу.

Оваквим изјавама само се продубљују политички сукоби, при чему Стјепан Месић наступа као лицемерни помиритељ и идеолог босанског државног јединства. На сличан начин он је бранио и целовитост социјалистичке Југославије.

Када је донета одлука да се програм замене продужи до краја године, тиме је омогућена “хиперпродукција” потенцијалних корисника тог програма. Јасно је да ће, када се иста одлука напрасно повуче, добар део купаца којима је одобрен кредит остати “кратких рукава”. Па сад, ко се снашао, снашао се.

Све у свему, та снажна емоција и добра вибрација која струји из рекламе и просечном српском хулигану измамила би сузу у углу ока и жељу да се ухвати за руке са тим младим, одважним и неуморним младим Европљанима. Дирљиво, да се човек најежи.

Ако се у деловима Србије ван Војводине традиционално не негују европске вредности - које се онда вредности „традиционално негују“ у Београду или Крушевцу? Ако то нису европске, јесу ли то онда азијске, афричке или можда аустралијанско-абориџинске?

Није потребно изнова наводити већ овешталу аргументацију о нарушавању секуларности српског друштва јер је реч о све погубнијој естрадизацији нашег друштва, а црквено освештавање разних објеката је само још један доказ више за ову већ веома раширену појаву.

Биљана Плавшић свакако је срећна што је о њеној молби за помиловање одлучивала шведска власт, а не Динко Грухоњић или "Е новине", које су, поводом њеног пуштања на слободу, зажалиле што је Европа укинула смртну казну!

Функционери ЛДП-а су овом приликом јасно показали да су само доследно дисциплиновани партијски чиновници којима је интерес одржања тешком муком створене владајуће коалиције врховни принцип у прагматично схваћеној реалној политичкој ситуацији.

Није спорно да је требало одати дужну почаст совјетској/руској војсци за допринос у борби за Београд, нити ико овде негира да су тог октобра отерани Немци – али онда треба (про)славити управо то ("Протеривање Немаца 1944") а не оно што смо добили касније.