Od vitalnog, životnog interesa za Srbiju bilo bi da se u Rusiji zaključe ugovori o nabavci sistema kao što je PVO sistem S-300 ili BUK, zatim  ruskih vojnih aviona i helihoptera kao i balističkih raketa dometa do 300 kilometara (jasno je da će u prvo vreme javnost ostati uskraćena šta je tačno sve u Rusiji potpisano).

Zar ne postoje granice servilnosti i podaništva uprave Pravnog fakulteta i njegovog dekana, koji je spreman da pred jednim političarom, koji je oličenje političke nedoslednosti i konvertitstva, učestvuje u ovoj politikantskoj predstavi, koja temeljno degradira ugled i tradiciju Pravnog fakulteta u Beogradu.

Prevedeno na srpski ta poruka bi značila: kolonijalni upravnik Aleksandar Vučić je ostvario domaći zadatak bolje od očekivanog i realizovao nadprosečne rezultate po interese transnacionalnih zelenaša i zapadnih nalogodavaca.

Ima li na ovakve stavove nekog reagovanja u Evropskoj uniji? Razume se da ima. Predstavnica za štampu Evropske komisije, Anika Brajthard kaže da ne može neposredno da komentariše stav slovačkih vlasti, ali u isto vreme poručuje da je u državama Evropske unije zabranjen svaki oblik diskriminacije.

Zlobni srpski kafanski komentatori brzo su zaključili da je prekid prenosa usledio na zahtev nekoga iz hrvatskog državnog vrha, možda čak i same gospođe predsednice. Ona je, naime, uoči utakmice poslala snažnu domoljubnu podršku “barakudama”, te je tako njihov katastrofalni poraz ispao još neprijatniji.

U znak saosećanja sa njihovim porodicama, trebalo bi da ih se svakog 11. jula sećamo, isto onako kao što se sećamo žrtava iz Drugog svetskog rata. Istina, Evropski parlament usvojio je 2009. godine rezoluciju o Srebrenici, ali je Ujedinjeno kraljevstvo jedina država koja ju je dosad zvanično prihvatila.

Grčka je pokazala da je jedini put direktna konfrontacija sa Trojkom. I da u tome ima itekako manevarskog prtostora za vešte politčke poteze. I da se samo tako stiču simpatije drugih na Zapadu.

Sve više dolazi do izražaja da su pregovori u Briselu najobičnija farsa i rijaliti poput „Parova“, ali i da se godinama samo gubi vreme, troše resursi i udaljava od suštine problema, dok su u drugom planu oni najbolniji i najrazorniji, zdravstveni i ekološki problemi kao posledica zasipanja KiM plutonijumom.

Ovakvi stavovi, javno izrečeni, kao što se i moglo očekivati, nisu izazvali nikakvo reagovanje raznoraznih svetskih organizacija i pojedinaca zaduženih za toleranciju i razumevanje među narodima. “Sudije” nisu autorima “svirale” čak ni prekršaj, a kamoli da su im pokazale“žuti ili crveni karton.

Nema veze što je motiv posete krajnje bedan i svedoči o nepostojanju suvereniteta i što poseta neće imati nikakvih pozitivnih posledica za Srbiju, bitno je da se proda magla!