"Заједница српских општина" и уставни суд - њихов и наш

Треба с почетка рећи да је у Србији и само ишчекивање одлуке Уставног суда тзв. Републике Косово о судбини „Заједнице већински српских општина на Косову“, једна противуставност. „Заједница српских општина“ је део неуставног Бриселског споразума („Први споразум о принципима нормализације односа“), чију је уставност Уставни суд Србије одбио да оцењује. Тиме је отворен простор Уставном суду тзв. Републике Косово и нечињењем призната коначност будуће одлуке тог косовског суда. А посредно, призната је и сувереност (врховна власт) тог органа тзв. Републике Косово.

Уставни суд тзв. Републике Косово огласио се надлежним за оцену уставности Бриселског споразума, за разлику од нашег Уставног суда (јер се ради о „политичком акту“?!) и упустио се у његову оцену (меритум). То је логично јер је Бриселски споразум ратификован у парламенту тзв. Републике Косово и део је правног система те квази државе.

По одлуци Уставног суда тзв. Републике Косово, „Заједница већински српских општина на Косову“ није противна Уставу тзв. Републике Косово. Уз то, налаже се да се „косовски законски акт“ који уређује локалну самоуправу и будући статут Заједнице српских општина ускладе са „духом“ Устава тзв. Републике Косово (као смернице проналажењу „духа“ тог устава наведени су одговарајући чланови и поглавља).

Сама одлука Уставног суда тзв. Републике Косово је, по нашем Уставу, сасвим уставноправно ирелевантна јер је тај суд неуставан, тј. непостојећи. Она, дакле, има последице само по правни систем тзв. Републике Косово. Али придајући јој толику пажњу, српска јавност мора да се запита: да ли је наш Уставни суд тек вајни уставобранитељ српског Устава, а Уставни суд квази државе Косово орган који стварно чува њен устав? Ма колико ово противречило здравом разуму, изгледа да је тачно тако. Баш као што је и име „Заједница српских општина“ цинично и оксиморон – какве посебне српске општине у Србији?!