Цитираћу одговор официра ОЗНЕ који одговара Драгомиру Јовановићу, шефу специјалне полиције за време окупације када се нудио да сарађује са новим властима – Ви сте Драгомире водили такав живот, да вам нико не може понудити нови. Ове речи могу бити одговор на сваку Вучићеву понуду када буде силазио, одлазио или буде био отеран са власти

После слома Сирије, многи су почели да бацају дрвље и камење на Русију, тврдећи да је она главни кривац за пад режима Башара ел Асада

На први поглед, режим је добио „три у један", тј. практично је („победнички“) избегао скупштинску расправу о било чему, а пре свега о сопственој одговорности за трагедију у Новом Саду. Али остаје дилема да ли ће тиме, на другој страни, појачати изливе незадовољства на улици, у јавности и међу грађанима

Само одлазак ових садашњих напредњачких властодржаца може да открије све виновнике пљачке и корупције грађана Србије.

А овако, тело које није независно и у коме су представници владе (политике) дошло би у ситуацију да одлучује о занављању најважнијег, људског, супстрата независне судске власти. 

Бомбардовање СР Југославије 1999. године од стране НАТО-а било је флагрантни вид агресије и рата, што се завршило окупацијом Космета као дела територије Републике Србије. Дакле, радило се и ради се о ратној окупацији, чији ратни карактер само појачава чињеница да је НАТО све то учинио без одобрења Савета безбедности УН

Формула издаје Косову и Метохији је већ препознатљива. Он ту исту формулу нуди и грађанима у долини Јадра (грађанима Србије)

„Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?“ (Марко 8,36)

Ето, дакле, такав је Александар Вучић. Али није ово било само подсјећање на суштину Вучићеве личности, већ се, с обзиром на безмало плебисцитарну подршку коју такав лик има све ове године како у Србији тако и у Републици Српској, може видјети какав је и карактер нашег народа у цјелини

Све ово заличило је на игру мачке и миша. Миш, у овом игроказу метафорички опозиција, је као добио нешто на кашикицу – „забрану изборног туризма“, а заправо је добио једно велико ништа