А ако хоћемо „нормално друштво“, морамо почети од личне и професионалне безбедности сваког појединца –пролазника на улици, професора на факултету, политичара у скупштини, НВО-активисте који се залаже за политику коју не подносимо, криминалца у затвору који је починио тешко кривично дело, или — уметника који излаже цртеже који нам се не допадају

Сада је Заједница српских општина постала монета за поткусуривање, како Приштине, тако и бриселске администрације као услов за свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине

Напади Вучићевих медија показују и да су пословне везе између одлазећег Мила Ђукановића и Вучића трајније природе. Ђукановић без сумње има довољно доказа који би могли  Вучића да компромитују у српској и црногорској јавности

„Мини Шенген“ је поновно замајавање Србије. Јасну корист од њега могу да имају јужни сусед Србије променљивог имена и Албанија. Њихови становници би могли да се слободно крећу и купују по Србији због слободног кретања капитала

Приштина се обавезала да годину дана неће аплицирати за чланство у медјународним организацијама. То само по себи не би било лоше, да се Београд није обавезао да престане са кампањом отпризнавања и лобирањем код земаља које још увек нису признале “Косово” да то и у будућности не учине. 

Српски језик ће се вероватно вратити на преко 50% и тада ће бити још много теже правдати како да се језик којим говори натполовична већина становника не учи у школама. А број Срба и Црногораца ће се вероватно приближити.

Ништа није правно спорно у вези са ношењем униформе, али није јасно зашто власт упорно крши право. Стиче се утисак да власт не чита и не познаје прописе које је донела – што је за сваку критику. 

Једно је сигурно да после силаска са власти неће само Александара Вучић одговарати за кривично дело националне велеиздаје него и они пре свега којекакви министри, посланици, председници општина који тако учествују сепаратистичкој власти самопроглашне републике Косово

За Дубравку Стојановић, која је оличење анационалног и тзв. грађанистичког погледа на историју и судбину страдалног српског народа, Благоје Јововић је "убица", "насилник" и човек које је мимо узуса правне државе узео правду у своје руке и усудио се да освети стотине хиљада жртава српског народа страдалих у Павелићевој монструозној усташкој држави

У пресуди број: Дс-22-При. 814/20 од дана 12.07.2020. године, за коју верујем да ће ући у анале срамоте српског правосуђа, стоји и да је предметна пресуда сходно члану 308 ЗОП извршна одмах