И баш зато сви они који су ИСТИНСКИ за промену власти у Црној Гори (а нарочито Срби – како они из Србије, тако и из Црне Горе), не би смели да му неком непромишљеном изјавом, гестом или чином у томе пођу на руку.  

Када готово преполовите цензус и опет га не пређе нико од какаве-такве опозиције, то онда више није – или није само – проблем те опозиције, него и симптом увелико урушеног политичког система. Вучић то, наравно, веома добро зна, иако то, разуме се, никада неће признати

Вучић наизглед као да је пребринуо све своје непосредне бриге. Остаје му још „само“ проблем излазности, односно очигледно непостојање било каквог изборног ентузијазма у друштву и ниска изборна мотивација код великог дела грађана, које сада треба некако убедити да је (поново!) реч о „судбинским“ изборима, на којима ће трчати „сви против једног“. Иако, поштено, говорећи, на њима против ЊЕГА неће трчати буквално нико

Сматрам да је неопходно и целисходно дати одређени тајм аут друштву у целини да се колико-толико врати у нормалне токове, укључујући ту и политички живот односно политичке и изборне активности

Штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, представника власти и властима блиских медија („никад смешнији вирус“, „опасност мања од обичног грипа“, „не погађа жене“, „идите у шопинг у Милано“). А сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике