Нема никакве дилеме да су претходне две недеље у Србији протекле у готово „дирљивом“ настојању овдашњих „свесних“ медијских и политичких снага да у што је могуће већој мери ублаже, амортизују и неутралишу политичке и психолошке ефекте проглашења косовске независности. У томе су, разуме се, предњачиле демократе.

Тадићева победа ће грађанима Србије омогућити да се “транспарентно” увере у врсту и величину шаргарепе коју је Запад спреман да нам испоручи зарад подршке локалним “про-европским снагама” и да би Срби релативно “мирно и достојанствено” дочекали проглашење косовске независности.

 Ништа још није готово. Али је очито да после ових избора више ништа неће бити исто. Као што, уосталом, већ неко време у Србији уопште није исто, само је та промена та разлику од 5. октобра више еволутивна и мање упадљива.

Сва истраживања и анализе показују да су до овог најновијег заоштравања политичке акције Тадића и ДС-а стајале изванредно. Шта их је то онда гурнуло у овај политички авантуризам који одговара само страсним кладионичарима и онима који Србији не желе ништа добро?