Није било рационално очекивати да ће Вучићу и СНС-у драстично опасти подршка у време ванредног стања – пошто им је, у том периоду, медијска заступљеност од "доминантне" постала и буквално апсолутна.

За некога ко претендује на практично апсолутну контролу, моћ, послушност и слепу љубав својих поданика чињеница да чак 44,1 одсто испитаника (наспрам 39,7) не верује званичним државним саопштењима далеко је од охрабрујућег стања

Уколико покушаш, можеш успети, или не успети. Али ако не покушаш – или ако покушаваш са стратегијом која очигледно не доноси резултат, него чак повећава рејтинг противнику – нећеш успети сигурно

Врло је могуће да се најављени бојкот може показати као прилично ефикасно средство за "униформисање", односно стављање под контролу и под једну капу опозиционог политичког корпуса (по цену да се сви остали успешно прогласе "издајницима" и прокажу као "Вучићеви играчи")

Савез за Србију је у великој мери постао жртва сопствене радикалне реторике и превеликих обећања. Од лицитирања око Дана Д, до тога кад ће бити избори, када ће Вучић пасти, до када му дају рок, од када ће они да "окрену други лист“

У анкети НСПМ, питали смо становнике престонице – како се зове актуелни градоначелник Београда? Одговори су били изненађујући. A можда и нису.

 46,5 одсто за улазак у ЕУ, 38,7 одсто против. 43 одсто за "одлагање решења" на КиМ. У финалу СП у фудбалу 50 одсто навијало за Француску, а 17,4 за Хрвате

А да би те размере пензионерског „вучићизма“ биле још јасније, направили смо и једну компарацију ставова ових најстаријих суграђана, са одговорима укупне београдске популације на иста питања.

„Испитаник крене да одговара као да је за опозицију, гледа Н1, залаже се за улазак у ЕУ, мисли да се Београдом „управља претежно лоше“ итд. А онда се, у једном тренутку, тргне, уплаши и одједном ућути. Па више „не зна“, неће да каже, одједном се не разуме... Питам га: па зашто сте се уплашили сад?! А он: Па како зашто? Имам породицу, троје деце, откуд знам да ли сте ми записали број таксија?“