Истраживања јавног мњења |
Београд, пролеће 2021 - политичке последице једног „аншлуса“ |
недеља, 13. јун 2021. | |||
Има нешто помало фрустрирајуће у писању оваквих текстова. Већину читалаца у њима занимају само бројке, сладокусци ће обратити пажњу на вазда занимљив "избор из коментара испитаника". А пропратни текст, реално, погледаће тек под "ц", као неку врсту "утехе" или, у најбољем случају, допунског објашњења. Извођење појачања: А. Вучић и А. Шапић са члановима ГО СНС Али, ма колико да нам се често чини како "бројеви говоре сами за себе" (посебно када се ради о резултатима избора, стопама раста БДП-а или нашим личним примањима, на пример), истраживачке бројке су често много више налик рендгенском снимку, скенеру или ултразвуку него свима јасној и разговетној фотографији.
Летеће заруке Ово истраживање је рађено НАКОН што је званично објављена политичка веридба и обављено венчање Шапићевог "Патриотског савеза" и СНС-а. Али су и у питањима и у нашој презентацији њихови резултати дати одвојено – не због тога да би деловали "мање", већ зато што се из овакве, одвојене презентације много боље може видети разлог због којег је Вучић ишао на овако брзу веридбу, формализацију и "конзумацију" своје вишегодишње везе са Шапићем.
"Али у чему је разлика?", питате се ви. Осим уколико Вучић не сумња у Шапићеву верност и помишља да би овај могао да обрне ћурак и врати се својој старој и првој ("жутој") политичкој љубави? Једино у том случају би ова хитња и ово чврсто и неповратно везивање (такорећи, "аншлус") Шапића имали рационалног смисла и оправдања. Но, ја не верујем да је то у питању. Њихов однос је ионако већ био довољно снажан да је обојици било више него јасно да из тог чврстог политичког загрљаја Шапић нити сме, нити жели и помишља да изађе.
Као што рекосмо, не би Шапић отишао нигде. Штавише, можда би са формално одвојеним наступом успео завести понеког новобеоградског пензионера да верује како гласајући за "нашег Ацу" истовремено не гласа за оног другог "Ацу". Али Вучић је овако решио три проблема и, бар теоретски, убио три муве. Његова листа у Београду неће имати – за њега – "бедан" резултат од тридесетак одсто. Решио је проблем са кандидатом за градоначелника (јер трик са неким новим "чичичићем" вероватно не би могао два пута заредом проћи). И, коначно, нашао је начин да се "елегантно" ослободи баласта у виду непопуларног Весића и аферама оптерећеног Стефановића. А евентуалну штету по заједнички резултат Шапић ће у међувремену да пегла свакодневним гостовањима и одмереним посипањем пепелом по јутарњим и вечерњим емисијама телевизија са националном фреквенцијом. Опозиција или – ко у клин, ко у плочу
Као што је Вучић прошле године бојкоташки блок у последњем тренутку ослабио "преумљењем" Сергеја Трифуновића, ДЈБ-а, Нове странке и покрета "Један од 5 милиона", тако је и сада на теми "паралелног дијалога" о изборним условима још додатно "уштинуо" тврдо опозиционо језгро. А да невоља буде већа, ни у оном преосталом делу опозиционог фронта, најблаже речено, не цвета цвеће љубави и слоге (па чак ни елементарног политичког инстинкта и рационалности). Реалан успех београдског бојкота прошлогодишњих избора као да је помало успавао опозиционе прваке, а њихове симпатизере опио дозом донекле корисног, али можда претераног оптимизма. Далеко од тога да "опозиција у Београду сигурно побеђује". Не. Чак и пре, а поготово после овог Шапићевог (не)очекиваног трансфера, највише што се може рећи јесте само то да "има шансе". И ништа више од тога. Коалиција са избора 2018: Д. Ђилас, С. Јанковић, В. Јеремић... Све у свему, могло би се констатовати следеће: (1) Вучић је у Београду збиља и реално имао проблем са бројкама, односно СНС рејтингом и кадровима. Али је (2) Шапићевим трансфером и присаједињењем тај проблем у највећој мери решио. Тачније, решио га је "математички". Јер ће Шапићев проценат и лични рејтинг, чак и уз одређено осипање којег ће сигурно бити, али у овом тренутку нико не може поуздано знати у коликој мери, највероватније омогућити овако "простопроширеном" СНС-у да у Београду пребаци квоту од 40 одсто – а што би, уз претпостављени растур на опозиционој страни, могло бити довољно за још један мандат у престоници. Е, сад. Као што се много пута показало – политика није математика и ту 2 + 2 не мора бити 4, него може испасти и 3 (или 5). Поготово је то случај код механичких спајања и коалиција (на пример, заједнички наступ ДЈБ-а и Двери на прошлим београдским изборима донео им је у збиру знатно мање него што су појединачно имали). Но, ни ту се не треба превише заносити. Вучић свакако није ушао у ову "анексију" Шапића а да пре тога није барем неколико пута истраживачки премерио шта му та операција доноси и односи. Тако да остаје само нада да су се његови "мерачи" овај пут прерачунали, односно да ће Вучић да поверује бројкама које њему наклоњени истраживачи свакодневно сервирају јавности. Али се ни у то не треба превише уздати. Уосталом, да Вучић збиља верује тим јавно презентованим бројкама (где СНС сам има преко 50 и 60 одсто), не би се ни упуштао у "операцију Шапић" – нити би му она била потребна. (Време, број 1587 3. јун 2021.)
|