Odlazak u Beli dvor - Ispovest Titove udovice (3)

Kad se Jovanka Budisavljević udala za maršala Tita (aprila 1952), njoj je bilo 28, a njemu 60 godina. Venčali su se u opštini Čukarica. Titov kum - svedok bio je Aleksandar Ranković, a Jovankin - Ivan Gošnjak.

Vest o tome (venčanju) prodrla je u javnost četiri meseca kasnije, uoči posete britanskog ministra inostranih poslova Antoni Idna Jugoslaviji.

Da su Tito i Jovanka sklopili brak strani novinari u Beogradu saznali su iz pozivnice za prijem u čast visokog gosta iz Britanije.

Vest o Titovom venčanju sa Jovankom primljena je u svetu kao prvorazredna senzacija. Gotovo da nije bilo lista u Evorpi ili Americi, koji na udarnoj strani nije ovom događaju posvetio veliku pažnju.

Agencija Rojter ovako je opisala prvo zajedničko pojavljivanje Tita i Jovanke:

“Beograd, 19. septembar 1952. - Na prijemu koji je priređen u čast britanskog ministra inostranih poslova Idna u Belom dvoru maršal Tito bio je obučen u belu uniformu sa zlatnim oznakama čina. Njegova supruga, lepa preplanula brineta, imala je na sebi haljinu od bordo satena. Maršal i supruga primili su goste u predvorju Dvora, bivšoj rezidenciji princa Pavla.

Izlazeći prvi put pred strance, gospođa Broz nosila je o vratu zlatnu ogrlicu, dok je na haljini imala broš s dijamantima. Crne kose okruživale su njen lik i bile začešljane u vidu punđe.”

Dan ranije (18. septembar 1952.) Rojter je iz Beograda emitovao sledeći izveštaj: “Jugoslovenska direkcija za informacije stavila je danas na raspolaganje prve slike gospođe Jovanke Broz, supruge maršala Tita. Kao što se vidi na snimcima, to je crnomanjasta žena, lepa i dobro građena. Na jednoj fotografiji vidi se kako šeta kraj jezera sa maršalom Titom i njegovim devetogodišnjim sinom od bivše žene, Aleksandrom.

Gospođa Broz je približno istog rasta kao i maršal koji je visok nepunih pet stopa i šest palaca.”

Vilijam Gejlmor, novinar njujorškog “Dejli kompasa”, ovim rečima opisao je Jovankinu udaju za Tita:

“Vest da je maršal Tito, u svojoj 60. godini uzeo nevestu od 28 godina, Jovanku Budisavljević, možda je za mnoge iznenađujuća. Budući da sam se s njima upoznao i dugo razgovarao, ja nisam nimalo iznenađen.

Josip Broz Tito, bez obzira na ulogu koju igra na međunarodnoj pozornici i na njegov dramatičan uspon na vlast, jedan je od najimpresivnijih ljudi koje sam ikada sreo. Ja mogu sasvim da razumem što jedna mlada žena, 32 godine mlađa od njega, nalazi da je on veoma privlačni primer vladalačke virilnosti nasuprot njegovih 60 godina.

Čak i njegovi neprijatelji priznaju da je on čovek magnetske snage, sa očima koje su blage i proročke i širokim ramenima ispod plavosede, grivaste kose. On se lako smeje i ima mekan somotast osmeh. Tito je ličnost koja može da inspiriše ljude i elektrizira žene.”

o Kako ste došli u Beli dvor?

Jovanka Broz: Bila sam u Nišu, u štabu Prve armije. Jednog dana, krajem 1945, saopštili su mi da sam određena za upravnika Belog dvora, kuće u kojoj živi maršal Tito. Tamo treba da se javim Mitru Bakiću, Titovom generalnom sekretaru. Kad sam čula kakva me dužnost čeka, pitala sam se - kakav ću ja to upravnik biti kad o tome ne znam ništa. Ali, u vojsci je naređenje - izvršenje. Stignem u Beli dvor, tražim Mitra Bakića, a on otišao na bolovanje. Ja sam čekala, čekala, sve dok se on nije vratio. Jednog dana pozvao me Mitar i baš kad mi je saopštio da ću voditi kuću u Užičkoj 15, odjednom se s pratnjom pojavio Tito. Sećam se kao danas:

Tito je došao noseći svežanj nekih ključeva. Pošto je otvorio kase, dao mi je ključeve i rekao:

“To ćeš ti, drugarice, od danas voditi. To je velika odgovornost. Ovo je partijska dokumentacija.”

o Vaš prvi susret s Titom u Užičkoj 15 bio je zaista neobičan.

Jovanka Broz: Verujte, noge su mi se odsekle. Toliko papira, a ja kucam sa dva prsta. Pomislila sam - šta ću sa tim da radim? To je posao za koji je potrebna velika stručnost i iskustvo. Bože, što sam se bila prepala.

o Kako se završio taj Vaš susret s Titom?

Jovanka Broz: Predavši mi ključeve, Tito mi je rekao da on neće živeti u Belom dvoru, već u Užičkoj 15. Naredio mi je da ja tu organizujem malo domaćinstvo. Tito je zatim ušao u jednu prostoriju i dao mi ključeve od nje. Kazao je:

“Ovo će biti tvoja kancelarija, a ovo je arhiva.”

Objasnio mi je kako da radim. I tako sam ja počela da vodim tu kuću, da organizujem to domaćinstvo. U stvari, bila sam sekretarica kod Tita.

o Kako ste se snalazili na novom poslu?

Jovanka Broz: U početku teško. Trebalo je mnoge stvari prepisati, a ja sam, kao što sam vam rekla, bila slab daktilograf. I onda pozovem u pomoć jednog profesora stenodaktilografije. Godinu dana danonoćno sam učila da bih mogla da obavljam posao koji sam dobila od Tita. Uz to sam, paralelno, završavala gimnaziju. A onda su me i druge brige rastrzale. Tragala sam za svojim mlađim sestrama, koje su posle mog odlaska u partizane, ostale u Lici. Ništa o njima nisam znala. Pretražila sam sve domove za ratnu siročad. Na kraju sam ih pronašla, jedna je bila u Vinkovcima, druga na Otočcu. Bila sam im i otac i majka...

o Kako ste se zaljubili u Tita?

- Eh, pa to je život udesio. Tito je u to vreme prosto ginuo od posla. Ja sam mu u toj kući često pomagala, koliko sam znala i mogla. I znate, kako to već biva u životu, malo po malo, zbližili smo se i zavoleli.

o Gde ste održali svadbeno veselje?

Jovanka Broz: U jednoj lovačkoj kući kod Iloka. Bili su tu Ranković, Gošnjak, Kardelj, Krajačić, Bakarić...

o Vest o Vašem braku nije odmah saopštena?

Jovanka Broz: U početku za naše venčanje znali su samo Titovi najbliži saradnici. Prva informacija data je posle nekoliko meseci, pred dolazak britanskog ministra inostranih poslova u Beograd. Tada su rešili da naš brak obelodane. Smatrali su da bi bilo lepo da gospodina Idna dočekamo Tito i ja. To je bilo moje prvo pojavljivanje u javnosti kao supruge maršala Tita.

O tome kako je Jovanka izgledala na svom prvom prijemu u Belom dvoru, svedočanstvo je ostavio i Milovan Đilas:

“Bila je ustreptala i preplašena kao šiparica iz ruskih romana na prvom balu”.

PAPUČIĆ

Zvonko Štaubringer, koji je godinama radio u Maršalatu, zabeležio je sledeće anegdote s Titove svadbe:

Posle venčanja Tito i Jovanka prirediće svadbeni ručak u starom lovačkom zamku u šumi Pajzoš. Bili su prisutni samo najbliži saradnici i kućni prijatelji. Kao i u svim svatovima, pričaju se zgode i nezgode, a bračni veterani se prave važni pa začikuju mladoženju. Ivan Krajačić Stevo dograbio čašu, pa će na sav glas:

- U zdravlje našeg novog člana.

- Ma kakvog člana?

- Pa člana društva papučića.

- Papučić, papučić, pa što, od toga se ne može pobjeći... a i društvo će biti ojačano - nasmeja se Tito.

PRATIOCI

Maršal se tek oženio, pa je razumljivo da se u njegovom društvu, u retkim časovima odmora, najviše priča o braku i novim obavezama.

- Nema više one slobode kao ranije - zadirkuje ga Ivan Krajačić Stevo. - Nije reč samo o kućnim obavezama. Ne možeš Ti sad ni vani, bez “pratioca”.

Krajačić gleda u Jovanku koja se smeška, a Tito najzad progovori:

- Da, da Stevo. Eto, prije rata su me pratili lički policajci, pa ni sada nigde od Ličana ne mogu da mrdnem: Žeželj po državnoj, a Jovanka po privatnoj liniji.

(SUTRA: Po nalogu ljubavi)