Младен Ђорђевић: „Телеком“ на распродаји

U PETAK 22. 11. 2024. U 11.52 ČASOVA NOVA AKCIJA „ZASTANIMO SRBIJO“ – 15 MINUTA ZA 15 ŽIVOTA

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 22. NOVEMBRA 2024. GODINE

DRAGANA RAKIĆ: KADA MEĐU UHAPŠENIMA BUDU VUČIĆ I VUČEVIĆ, TADA ĆE TUŽILAŠTVO POČETI DA RADI SVOJ POSAO, ZA DANAŠNjA HAPŠENjA NEMA DOKAZA DA SU SE UOPŠTE DESILA. OVO JE VREME ZA PRUŽANjE OTPORA

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD IZDAO NALOGE ZA HAPŠENjE BENjAMINA NETANJAHUA, JOAVA GALANTA I JEDNOG OD VOĐA HAMASA. BELA KUĆA: SAD ODBACUJU ODLUKU MKS O IZDAVANjU NALOGA ZA HAPŠENjE IZRAELSKIH ZVANIČNIKA

MARINIKA TEPIĆ: NAJAGRESIVNIJI POLICAJAC NA BLOKADAMA U NOVOM SADU JE GORAN MASLOVARIĆ, ŠEF PRAVOSUDNE STRAŽE U VIŠEM SUDU. HAPŠEN JE NA KOSOVU U SLUČAJU “BELI GOLF 2”

BELA KUĆA: SAD SU UNAPRED OBAVESTILE UKRAJINU I NjENE NAJBLIŽE SAVEZNIKE O PREDSTOJEĆEM LANSIRANjU RAKETE SREDNjEG DOMETA RUSIJE, KAKO BI SE PRIPREMILE ZA TO

ZDRAVKO PONOŠ: VUČIĆ NE MOŽE DA ZAUSTAVI DRUŠTVENI TALAS DA JE DANAS POPULARNO BITI PROTIV OVE I OVAKVE VLASTI

VLADIMIR PUTIN: GAĐALI SMO DNjEPROPETROVSK NAJNOVIJOM RAKETOM „OREŠNIK“, KOJU NIJEDAN PVO SISTEM NE MOŽE DA PRESRETNE. IMAMO PRAVO DA KORISTIMO ORUŽJE PROTIV VOJNIH OBJEKATA ZEMALjA KOJE DOZVOLjAVAJU UPOTREBU SVOG ORUŽJA PROTIV RUSIJE

VUK CVIJIĆ: HAPŠENjA ODGOVORNIH ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU SE NE BI NI DOGODILA DA NIJE BILO PRITISKA GRAĐANA. NE VERUJEM DA ĆE SE IĆI DALjE U ISTRAZI, POGOTOVO NE TRAGOM NOVCA

ALEKSANDAR VUČIĆ: GOTOVO JE SA OSTAVKAMA. RTS JE VRŠIO NAJVEĆI PRITISAK NA TUŽILAŠTVO, ZAJEDNO SA „SESTRINSKIM“ N1 I NOVOM S. LjUT SAM NA VLADU I MOG PRIJATELjA VUČEVIĆA ZBOG POVLAČENjA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

RUSI RAKETIRALI INDUSTRIJSKI KOMPLEKS U DNjEPRU. VLADIMIR ZELENSKI: NAŠ LUDI KOMŠIJA NAS JE GAĐAO INTERKONTINETALNOM BALISTIČKOM RAKETOM, OVO JE PRVA UPOTREBA TAKVOG ORUŽJA U SVETU

ALEKSANDAR VUČIĆ SE SASTAO SA ROBERTOM FICOM. VUČIĆ: SLOVAČKA JE BRATSKA ZEMLjA, FICO JE JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIH LIDERA. FICO: SLOVAČKA I SRBIJA MOGU DA SE OSLONE JEDNA NA DRUGU, NIKADA NEĆEMO IZNEVERITI SRBIJU PO PITANjU KOSOVA

petak, 22. novembar 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

U proteklih osam godina Srbija je trošila novac od privatizacije i kredita, ali ekonomska kriza je pokazala da u rupu bez dna gotovo da više i nema šta da se sipa. Vlada trenutno panično razmišlja kako da popuni zjapeći bezdan deficita, i u tu svrhu je od svojih partnera iz Evropske komisije i MMF-a obezbedila veću količinu novca (koji će naravno morati biti vraćen). Teško je predvideti da li će dobijeni novac biti dovoljan za pokrivanje ogromnog manjka u državnoj kasi, a u tom slučaju, Vladi kao mogućnost da se deficit bar značajnije umanji, ostaje prodaja retkih preostalih profitabilnih javnih preduzeća, poput „Telekoma Srbija“. Prema pisanju „Večernjih novosti“, nezvanično se saznaje da je državni vrh Srbije već odlučio da se tender za strateškog partnera za ovu kompaniju raspiše krajem septembra.(1)

Budžet preči od profita

Pojedini stručnjaci smatraju da trenutno nije vreme za prodaju ove kompanije, jer bi se u današnjim uslovima dobilo premalo novca. Pominje se takođe i mogućnost da eventualni novi vlasnik preduzme otpuštanje radnika, što bi u u slovima krize bio veliki minus za Vladu. Ipak, i pored brojnih razloga, ne samo za odlaganje privatizacije, pojedini zvaničnici su u poslednje vreme nagoveštavali da se o tome ozbiljno razmišlja. Mogućnost prodaje zbog manjka u budžetu prvi je pomenuo guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je nedavno ustvrdio da se Vlada Srbije u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici obavezala da će do sredine 2009 doneti odluku o prodaji Telekoma. Istu ideju je pomenula i ministarka finasija Dijana Dragutinović, dok je i predsednik Boris Tadić potvrdio da se radi o „velikoj temi o kojoj se pažljivo razmišlja i sagledavaju svi aspekti“.

Nije poznato da li je Vlada Srbije zvanično donela definitivnu odluku o sudbini „Telekoma“, ali prodaja ove kompanije radi pokrivanja budžetskog deficita u sadašnjim uslovima iz više razloga je blago rečeno tragičan potez. Vlada Srbije poseduje 80 procenata ovog preduzećaa, a Telekom u svom vlasništvu ima i 65% Telekoma Srpske i 51% udela u kompaniji M-tel u Crnoj gori. Telekom je pokazao da je sposoban da izdrži konkurenciju, pošto više od 95 profita ostvaruje na tržištu mobilne telefonije. Ovo preduzeće Srbiji donosi znatan profit - u prošloj godini firma je ostvarila 26% veću dobit nego u 2007, a u 2009. bi ova kompanija na ime dividendi Vladi Srbije kao većinskom vlasniku trebalo da isplati oko 6 milijardi dinara. (1,5 milijardi dinara će dobiti manjinski partner grčki OTE). Pored toga, prema navodima direktora Telekoma Branka Radujka, Telekom je prošle godine usvojio strateški plan razvoja do 2012, koji predviđa dalji rast i povećavavanje dobiti. Trenutno se vrednost Telekoma procenjuje na dve milijarde evra, a Branko Radujko smatra da bi se u ovom momentu za akcije dobila izuzetno mala cena zbog finansijske krize. U narednim godinama dobilo se mnogo više, kada se modernizuje fiksna mreža, poraste vrednost tržišta usled liberalizacije i uspostave ekonomske cene. Po njegovim rečima privatizacija je „neminovna i potrebna“, a ako se odluči suprotno, Vlada Srbije bi morala da preduzme mere za prevazilaženje visoke zaduženosti i konsolidacije u vreme ekonomske krize, i da možda otpusti deo zaposlenih.

Kao težak teret za „Telekom“ pominje se i rata od 370 milona evra, koja ove godine treba platiti za Telekom Srpske, a da bi Telekom postigao da u Srbiji više nema dvojnika ili domaćinstava bez fiksnih telefona, potrebne su investicije od oko 260 miliona evra.
Ipak, i pored potrebe za velikim investicijama i svih problema koje državno vlasništvo može da nosi, „Telekom Srbija“ jedna od retkih vrednosti koje je država do sada zadržala u svom većinskom vlasništvu. Jaka i profitabilna kompanija omogućava i određeni uticaj u regionu, što je nedavno potvrdio i Tadić, koji je rekao da je Telekom, uz EPS važan za vođenje ekonomske i regionalne politike.Kakoje rekao, prodaja bi mogla imati i teške posledice po najsiromašnije građane. Međutim i pored takvih argumenata, Vlada Srbije je očigledno u takvim problemima, da je primorana da krene u proces promene vlasničke strukture, iako i sa postojećom kompanija dobro posluje i ostvaruje profit.

Prilika za Dojče Telekom

U javnosti je pominjano da je za Telekom zainteresovano više velikih kompanija, ali se kao apsolutni favorit pominje Dojče Telekom, koji je još od ranije zainteresovan za srpsku kompaniju. Nemačka kompanija već poseduje 4 odsto Telekoma Srbija, pošto je prošle godine Dojče Telekom kupio 20 posto akcija grčkog OTE. Prema pisanju pojedinih medija, Dojče Telekom je nadležnima u Srbiji već poslao ponudu „koja se ne odbija“, a sa čelnim ljudima ove kompanije nedavno je na samitu u Davosu razgovarao direktor Telekoma Srbija Branko Radujko.

Na žalost, panika u Vladi Srbije je tolika da je Vlada spremna ne samo da se odrekne profita, već i novca koji bi dobila kada bi se tender raspisao kasnije. Prema pisanju „Novosti“, izvor iz vlade je saopštio da je „jasno da Srbija neće moći da dobije cenu s kojom je mogla da nastupa u prošloj i pretprošloj godini“. Kao uteha, izbor iz Vlade je dodao da će se utvrditi cena ispod koje se „neće ići“

Takođe, tvrdi se da će Vlada Srbije prodati paket akcija koje neće ugroziti njeno većinsko vlasništvo. Pitanje je međutim, koliko će se novca onda dobiti, jer Vlada u tom slučaju na prodaju može ponuditi samo oko 12 odsto akcija. Naime, u Telekomu 20 odsto akcija drži grčki OTE. Previđeno je da 15 odsto akcija bude podeljeno građanima, a još oko 2,5 posto bivšim i sadašnjim zaposlenima. U tom slučaju, vladi ostaje 62,5 odsto akcija.

Ako do tendera i prodaje zaista dođe, čini se da Vlada Srbije neće mnogo profitirati od ovog „posla“, a da će Dojče Telekom dobiti priliku, da u vreme kada su mnoge kompanije odustale od investiranja, poveća svoj udeo u Telekomu Srbije i Telekomu Srpske po vrlo povoljnoj ceni. Za razliku od mnogih svetskih kompanija, finansijska kriza nije mnogo uticala na poslovanje ove kompanije, koja beleži pad profita u oblasti fiksne telefonije, ali rast u ostalim oblastima telekomunikacija. Dojče Telekom inače posluje u SAD i više evropskih zemalja, poput Austrije, Britanije, Češke, Slovačke, Poljske, a prema poslednjim podacima ima oko 128 miliona korisnika. Dojče Telekom vrlo agresivno nastupa na tržištima Istočne i Južne Evrope, a ta kompanija je većinski vlasnik Mađar Telekoma, Hrvatskog Telekoma, Telekoma Crne Gore i makedonskog MakTela. Pored toga, grčki OTE je većinski vlasnik najvećeg fiksnog operatera Rumuniji. Jasno je stoga da bi sa Telekomom Srbija nemačka korporacija zapečatila svoju dominatnu poziciju u ovom regionu. Dojče Telekom je inače i prošle godine, prilikom kupovine 20 posto deonica OTE-a, pokazao interesovanje za Telekom Srbija,.a namere nemačke kompanije da nastavi ekspanziju potvrđuju i pregovori sa nemačkom vladom, koja bi trebala da obezbedi gotov novac za investiranje u infrastrukturu i dalje unapređenje ponude.(2)

Na karaju, zanimljivo je navesti i mišljenje Borisa Tadića, koji je nedavno izjavio da „nije veliki pristalica prodaje ni EPS-a ni Telekoma“, i naveo da se više zalaže za regionalno povezivanje takvih kompanija. Pošto sve okolne kompanije , osim Telekoma BiH (pitanje do kada) kontroliše Dojče Telekom, onda bi i to regionalno povezivanje značilo stavljanje pod okrilje nemačkog giganta, što se će se, kako izgleda, na žalost i desiti. U tom slučaju, Srbija bi mogla da računa na nešto novca u budžetu ali i na dodatno umanjivanje mogućnosti vođenja ekonomske i regionalne politike.

Fusnote:

1. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=137807

2. http://www.forbes.com/2009/01/29/deutsche-telekom-mobile-markets-equity_0129markets07.html

Pristigli komentari (2)

Donirajte NSPM

[ Početna strana ]