Pritisak SAD na Bugarsku koči „Južni tok“

Novi premijer Bugarske Bojko Borisov je pod pritiskom SAD inicirao preispitivanje energetskih ugovora koje je sa Rusijom potpisala prethodna socijalistička vlada Sergeja Staniševa. Borisov je još u julu ove godine, neposredno pre svog izbora za premijera, zahtevao od tadašnjeg ministra energetike Petra Dimitrova da stopira pregovore o navedenim projektima, dok stručni tim njegove partije Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) ne analizira da li su oni u skladu sa interesima države i širim planovima EU. U Bugarskoj je zatim započela rasprava da li treba poštovati aprilski sporazum sa Rusijom o učešću te zemlje u projektu „Južni tok“, i da je potrebno utvrditi da li je on dovoljno ekonomski isplativ. Borisov je u javnosti nastupio i protiv ugovora naftovoda Burgas-Aleksandropulos, kojim bi trebalo da se transportuje ruska nafta, s tvrdnjom da ugovor nije profitabilan za Bugarsku i da ne štiti njene nacionalne interese. U tom naftovodu Moskva ima udeo od 51 odsto, dok preostalih 49 procenata pripadaju, u jednakim delovima, Bugarskoj i Grčkoj, a prema Borisovu, on će doneti profit samo Rusiji i Grčkoj, dok će negativno uticati na životnu sredinu na crnomorskom primorju. Bugarska vlada je takođe prošlog meseca zamrznula projekt izgradnje nuklearne elektrane „Belana“, zbog povlačenja nemačkog partnera iz finansijskih razloga, dok je izgradnja naftovoda, koji je trebalo da bude pušten u rad 2011. godine, odložena. Pod znakom pitanja je i učešće Bugarske u projektu „Južni tok“ zbog forsiranja konkurentskog gasovoda „Nabuko“.

Projekat promene vlade

Bugarska trenutno zavisi 96 % od isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, a tokom prošlogodišnje zimske gasne krize bugarska privreda je, prema mišljenju ekonomista, gubila po 250 miliona dolara na dan. Energetski sporazumi koje je prethodna vlada potpisala sa Rusijom predviđaju velike kazne ako Bugarska izrazi želju da se povuče, ali su odluke o preispitivanju projekata ipak donete, pod pritiscima EU, a posebno SAD, koje se protive jačanju energetskog prisustva Rusije. Iako EU teži realizaciji „Severnog toka“, zajedničkog projekta „Gasproma“ i Nemačke, SAD se svim snagama trude da osujete „Južni tok“, zbog sprečavanja snaženja ruskog prisustva na Balkanu. Dominacija Rusije u snabdevanju gasom zapečatila bi njen strateški položaj u ovom regionu, tako da su SAD još pre potpisivanja ugovora izražavale svoju „posebnu zabrinutost“ zbog odluke Bugarske da pristupi sporazumu sa „Gaspromom“ i pokušale da ubede vlasti u Sofiji da se povuku. Pošto se Bugarska tada oglušila o zahteve SAD, pre letošnjih izbora povučeni su potezi koji je trebalo da doprinesu padu vlade Sergeja Staniševa i dolasku Borisova na vlast, o čemu je još u decembru 2008. pisao ugledni nedeljnik „Nova Evropa“ (a prenela NSPM).[1] Prema toj analizi, okretanje Grčke i Bugarske Rusiji i potpisivanje ugovora o „Južnom toku“ izazvalo je reakciju Evropske komisije, koja je pod pritiskom Vašingtona donela određene odluke usmerene ka diskreditaciji i promeni tamošnjih vlada. Da bi se pokazalo da je vlada Sergeja Staniševa nesposobna da se izbori sa korupcijom, i da ne može da se prilagodi EU standardima, Evropska komisija je bila donela odluku da ne obnovi akreditaciju dve bugarske agencije koje su upravljale sredstvima iz programa FARA, što je Bugarskoj uskratilo više stotina miliona evra. Potez koji je bio nezabeležen korak protiv jedne članice EU, objašnjen je neuspehom zemlje u borbi protiv korupcije, a nedostatak novca, i to upravo pred nadolazeću ekonomsku krizu i izbore, trebalo je da doprinese porastu tenzija u bugarskom društvu i izazove poraz vlade Staniševa na parlamentarnim izborima. Prema analizi „Nove Evrope“, nova vlada od EK trebalo je da bude dočekana raširenih ruku, ali bi zauzvrat trebalo da napusti projekte sa Rusijom.

Uključivanje u „Nabuko“

Smena vlasti i dolazak Bojka Borisova na čelo bugarske vlade potvrdili su predviđanja „Nove Evrope“. Borisov je zatražio moratorijum na sporazume sa Rusijom, a zatim su odmah preduzeti koraci da se Bugarska uključi u konkurentski projekat „Nabuko“. Nova bugarska vlada je nagovestila da bi tom gasovodu mogla dati prednost, a Bugarska je zajedno sa Rumunijom, Turskom, Mađarskom i Austrijom 13. jula ove godine u Ankari potpisala sporazum o izgradnji gasovoda “Nabuko“. Potpis za Bugarsku je dan pre svog odlaska stavio odlazeći premijer Stanišev, a Borisov po dolasku na vlast nije zatražio preispitivanje i stavljanje moratorijuma na ovaj projekat. Bugarska se uključila i u nastojanje da se centralnoazijske države, koje su čvrsto vezane za Rusiju, uključe u „Nabuko“, za koga još nisu obezbeđene potrebne isporuke gasa. Energetska saradnja i projekat izgradnje gasovoda Nabuko, bili su među pitanjima koja je turkmenistanski predsednik Berdimuhamedov razmotrio sa bugarskim kolegom Prvanovim tokom posete Sofiji krajem avgusta ove godine, a 13. novembra Bugarska i Azerbejdžan su potpisale ugovor o izvozu azerbejdžanskog gasa u ovu balkansku zemlju. Ipak, da bi dobijala azerbejdžanski gas, Bugarska, koja nema tankere, trebalo bi da izgradi cevovod do Grčke.

Preispitivanje projekata sa Rusijom podržale su SAD, čiji je specijalni izaslanik Ričard Morningstar nedavno boravio u Sofiji. Posle susreta sa predsednikom Prvanovom, ministrom ekonomije i energetike Trajkovom i premijerom Borisovom, Morningstar je istakao da „Vašington nema za cilj da utiče na energetsku strategiju Sofije“, ali da "Bugarska prepoznaje i vidi svoj interes u diversifikaciji puteva i izvora snabdevanja.“ Američki izaslanik je saopštio i da „Bugarska mora pregovarati sa Rusima o Južnom toku, i da se to ne može izbeći“, ali po njemu „Bugarska čini pravu stvar preispitujući svoje energetske uredbe“, da bi utvrdila koji je najbolji način za nastavak delovanja u vezi sa „Južnim tokom“. SAD su na ovaj način ohrabrile energetsku politiku nove vlade, a Morningstar je istakao da su neke američke kompanije su izrazile interesovanje da se pridruže bugarskim projektima nuklearne energije.

Uključivanje Bugarske u konkurentski projekat „Nabuko“ i odluka Sofije da zamrzne učešće u energetskim projektima sa Rusijom može naneti težak udarac svim ruskim dugoročnim energetskim planovima i strategiji u regionima jugoistočne i centralne Evrope i Mediterana. U međuvremenu, u projekat „Južni tok“ je uključena i Slovenija i francuska kompanija „Electricite de France” (EDF), tako da politika Bojka Borisova nije ostala bez odgovora ruske strane. Predstavnici „Gasproma“ su, posle ranijeg sastanka bugarsko-ruske ekonomske komisije, najavili da je u slučaju odustajanja Bugarske moguća trasa gasovoda kroz Rumuniju, a 10. i 11. decembra u Sofiji je održano novo zasedanje bugarsko-ruske međuvladine komisije za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, gde su razmatrana pitanja velikih energetskih projekata. Bugarski ministar ekonomije i energetike Trajkov je posle sastanka izjavio da je Bugarska zainteresovana za njihovu realizaciju, ako zadovolje uslove ekonomske celishodnosti, ispravnog finansiranja i zadovoljenja nacionalnih i evropskih ekoloških standarda. Trajkov je rekao i da će „Bugarska u konsultacijama s evropskim kolegama podržati ideju da se Južni tok proglasi projektom opšteevropskog značaja". Prema izjavama ruske delegacije, perspektiva „Južnog toka“ je najsigurnija, dok sa projektima naftovoda Burgas-Aleksandropulos i nuklearne centrale „Belena“ ima određenih problema.

Predstavnici ruske delegacije su za agenciju Itar-Tas saopštili da Bugarska neće odustati ni od jednog velikog energetskog projekta sa učešćem Rusije, ali su naglasili da će se za svaki od ovih projekata "u cilju efikasnije zaštite bugarskih interesa" izvršiti restrukturiranje, zbog čega će se njihova realizacija odložiti na period od nekoliko meseci do jedne i po do dve godine dana. Prema ruskim izvorima, Bugarska će sprovesti ekološku ekspertizu izgradnje naftovoda Burgas-Aleksandropolis i procenu njegovog uticaja na životnu sredinu. Ruski i bugarski eksperti su pregovarali i novim tehničkim parametrima gasovoda "Južni tok", čiji propusni kapaciteti bi trebalo da se udvostruče. Izvor iz ruske delegacije je naveo da je rusko-bugarski susret uspeo da „skepticizam pretvori u optimizam“, ali on ipak nije uspeo da otkloni sve sumnje u budućnost energetskih projekata. Borba za uticaj stavila je Bugarsku pod pritisak i Rusije i SAD, ali je za očekivati da Rusija neće odustati od planiranih projekata, i da će zajedno sa zainteresovanim evropskim partnerima uspeti da neutrališe inicijative SAD.