NIS je za „Gazpromnjeft“ veliko iskustvo

(Danas, 05.12.2009)

Na ulazu u upravnu zgradu „Gazpromnjefta“ nailazimo na nekoliko kompanijskih novina, „Njeftgazetu“ i „Sibirsku naftu“. Na naslovnoj strani „Njeftgazete“ je fotografija beogradskog susreta predsednika Medvedeva i predsednika Tadića. U naslovu je ocena predsednika Rusije da je „modernizacije Naftne industrije Srbije veoma krupan projekat“, a u tekstu se ističe da se odnosi dve zemlje sada razvijaju i jačaju uz „neposredno učešće Gazproma i Gazpromnjefta“.

Iz istupa vodećih ljudi obe kompanije, „Gazproma“ i „Gazpromnjefta“ jasno se zaključuje da kupovina NIS-a ima važno mesto u strategijama obe kompanije. Ta strategija je jasna: stvaranje kompanija koje će biti konkurentne i rame uz rame sa vodećim kompanijama na međunarodnom tržištu.

- Mi zauzimamo jednu od liderskih pozicija na domaćem tržištu nafte. Bez obzira na svetsku ekonomsku krizu, strategija koju je prošle godine prihvatila naša kćerka kompanija „Gazpromnjeft“ ostaje ista. Predviđa se rast godišnje proizvodnje nafte do 20 miliona tona u 2020. i povećanje prerade do 70-80 miliona tona uz značajno uvećanje prodajne mreže, U okviru dugoročne strategije realizovani su krupni projekti kao što su preuzimanje NIS-a i Sibir Energi, kaže prvi čovek „Gazproma“ Aleksej Miler. Na ovogodišnjem sastanku akcionara „Gazproma“, Miler je posebno istakao da je kupovinom NIS-a, „Gazpromnjeft“ dobio dve rafinerije i više od 500 benzinskih pumpi u južnoj Evropi“.

Generalni direktor „Gazpromnjefta“ Aleksandar Đukov označio je ciljeve kompanije baš na sednici Upravnog odbora koja je ovog leta održana u Hanti - Mansijsku. „Ciljevi su definisani da od statusa najefikasnije ruske kompanije dostignemo status značajnog međunarodnog igrača sposobnog za dostojanstvenu konkurenciju na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata. Instrumenti za dostizanje tih ciljeva su aktivan razvoj svih segmenata poslovanja i geografsko proširenje delatnosti uz očuvanje efikasnosti“, rekao je Đukov. Za manje od pola godine rada uspeli smo da izvedemo operativni novčani tok NIS-a na pozitivni nivo, da ostvarimo prvu dobit i ozbiljno smanjimo potraživanja NIS-a.

- Integracija novih preduzeća i kompanija, pogotovo tako ozbiljnih kao što je NIS, nije mogućna bez teškoća, kaže prvi čovek „Gazpromnjefta“ Aleksandar Đukov. Po njegovoj oceni, srpska kompanija se delimično pokazala „veoma komplikovanom“. Iza ove ocene, naravno, nalaze se sve kontroverze o realnom stanju u NIS-u, odvajanju pravog od fiktivnog poslovanja i iznalaženju prave poslovne strategije. „NIS je za nas veliko iskustvo u radu u inostranstvu“ ocenio je Đukov. „U okviru strateškog zadatka prelaza na ozbiljan međunarodni nivo, takvo iskustvo zaista nema cenu“, potvrđuje Đukov.

Zamenik generalnog direktora za istraživanje i proizvodnju nafte Boris Ziljberminc tvrdi da Gazpromnjeft mora da se razvija, ukoliko želi da postane međunarodna kompanija. On ističe da će obim proizvodnje u NIS-u brzo narasti sa sadašnjih 700.000 tona na milion tona, dodajući da u „sve perspektive kompanije moraju uzeti nacionalne interese Srbije i mi ćemo usaglašavati svoje planove sa srpskom stranom“.

Naš domaćin u „Gazpromnjeftu“ je zamenik generalnog direktora za korporativne komunikacije Aleksandar Dibalj. On je jednim delom i Beograđanin, pošto je živeo na Novom Beogradu i školu završio u Beogradu. Predstavljajući istorijat kompanije, on ističe nekoliko važnih momenata. U vezi sa razvojem tržišne privrede Vlada Rusije izradila plan privatizacije Kompanije. U januaru 1996. su privatni investitori putem javne prodaje kupili 49 odsto akcionarskog kapitala „Sibnjefta“. U periodu od 1997. do 2005. bio je obavljen značajan rad na modernizaciji proizvodnje, uvođenju savremenih tehnologija i proširenju prostora proizvodnje, a takođe je i ostvaren izlazak na tržišta prometa Srednje Azije.

Ključna etapa u razvoju je bila 2005. kada je glavni akcionar postao „Gazprom“ koji je kupio kontrolni paket akcija. Roman Abramovič je prodao Gazpromu kompaniju „Sibnjeft“ za 13 milijardi dolara i tako je nastao „Gazpromnjeft“. „Gazpromnjeft“ je pravna naslednica kompanije „Sibnjeft“, koja je bila osnovana 1995. u skladu sa Ukazom predsednika Rusije. Holdingu su bili predati državni paketi akcija najvećih naftnih preduzeća zemlje. Pojavljivanjem novog naziva kompanije „Gazpromnjeft“ u 2006. u prvi plan strategije kompanije ušla je perspektiva stabilnog i dugoročnog razvoja u okviru najvećeg energetskog holdinga Rusije, a takođe proširenje delatnosti kompanije u Rusiji i u inostranstvu.

„Gazpromnjeft“ je jedna od najvećih vertikalno integrisanih naftnih kompanija u Rusiji i posluje u okviru Gazproma. Osnovni pravci poslovanja „Gazpromnjefta“ su proizvodnja nafte i gasa, naftno-gasni rudarski servis, prerada nafte i promet naftnih derivata. Dokazane rezervne nafte Kompanije iznose više od 950 miliona tona (6,9 milijardi barela), čime ona zauzima mesto među najvećim naftnim kompanijama u svetu. Prema rezultatima iz 2008. bilo je proizvedeno 30,8 miliona tona nafte. Obim prerade nafte je iznosio 28,4 miliona tona, što je za 8,2 odsto više od pokazatelja iz 2007. godine.

Prema rečima našeg domaćina, plan eksploatacije u ovoj godini je nadmašen za 15 odsto. „Proizvodnja je stabilizovana i izašlo se iz režima smanjene eksploatacije. U prvoj polovini 2009. godine kompanija je proizvela 24,3 miliona tona naftnog ekvivalenta, što je za 15 odsto više nego u istom periodu u 2008. Rezerve nafte prema kategoriji AVS1 na dan 1. jula su se povećale za 4 odsto i iznosile su 1,469 milijardi tona. Osnovno dostignuće 2009. godine je - porast prosečne dnevne proizvodnje. Do avgusta meseca je taj pokazatelj za sva preduzeća Kompanije porastao u poređenju sa pokazateljem u januaru mesece za 2,5 odsto. Lider prema rastu obima prosečne dnevne proizvodnje je pogon „Gazpromnjeft-Hantos“. U avgustu mesecu na Priobskom nalazištu preduzeća se proizvodilo 25 hiljada tona na dan, predočava Dibalj.

Gazpromnjeft raspolaže sa tri rafinerije uključujući i najveću u Omsku koja godišnje prerađuje 18 miliona tona nafte. Rafinerija u Omsku je apsolutni lider proizvodnje u Rusiji. Projektovani kapacitet je 19,5 miliona tona godišnje. Prošle godine je prerađeno 18,37 miliona tona nafte, proizvedeno 13 miliona tona svetlih naftnih derivata. Dubina prerade nafte prema rezultatima iz prve polovine 2009. godine je iznosila 86 odsto. U Moskovskoj rafineriji prošle godine je prerađeno 3,27 miliona tona nafte. Dubina prerada nafte prema rezultatima iz prve polovine 2009. bila je 72 odsto.

U Jaroslavu je 2008. prerađeno 6,75 miliona tona nafte, a dubina njene prerade je 65 odsto.

Region sa najviše rezervi je Jamal, a eksploatacija se obavlja u Hanti - Mansijskom okrugu i u Tomsku. Postoji preduzeće u Italiji za preradu ulja i ima veliku prodajnu mrežu u Srednjoj Aziji. Postali su većinski vlasnici u Sibir enerdži. „Gazpromnjeft“ je postao najveći akcionar kompanije Sibir Energy.

Poslovni ciljevi Gazpromnjefta su da osigura najveći ukupan dohodak za akcionare među naftnim kompanijama Rusije i da bude u trojki lidera po efikasnosti među vertikalno integrisanim naftnim kompanijama Rusije.

Jedan od ciljeva je i segmentiranje biznisa i izdvajanje preduzeća koja se bave mazivima, kerozinom i utovarom goriva na brodove, pošto su sve to poslovi sa visokom dobiti.

Da bi se svi ovi ciljevi ostvarili, ključna je proizvodnja nafte. „U nekim od nalazišta proizvodna cena je dosta visoka jer je eksploatacija na krajnjem severu veoma otežana. Kada se radi u Sibiru, cena proizvodnje je visoka. Ona je nekada 50 i 60 dolara, što je neisplativo pošto je sadašnja cena nafte na svetskom tržištu niska. U Hanti Mansijsku dostava materijala je otežana jer se nalazi na močvarnom terenu. Čeka se dugo da se tle zamrzne i po takvim putevima se obavlja dostava na jednu i na drugu stranu. Svuda gde nema infrastrukture, mora da se stvara nova. Napravljeni su značajni koraci za poboljšanje rada naftnih kompanija“, kaže Dibalj.

Cena benzina u Rusiji je 22 rublje za benzin od 95 oktana, ali ona se razlikuje po regionima. Benzin je još jeftin, negde oko 70 centi po litru. Navike ruskih i evropskih potrošača se razlikuju. U Rusiji se, za razliku od Evrope, dizel malo koristi. U Rusiji benzin je na prvom mestu. Preradi oko 80 - 90 miliona tona godišnje, a proda oko 40 miliona tona. Broj benzinskih pumpi do 2012. biće između 4.000-5.000. U toku je veliki posao rebrendiranja maloprodaje koju prati velika reklamna kampanja. Pojavljuju se prve benzinske pumpe sa logom „Gazpromnjefta“, najavljuje Dibalj.

Na pitanje da li će Gazpromnjeft podržati Fudbalski klub Crvenu zvezdu kao što se to u više navrata pisalo u beogradskoj štampi, Aleksandar Dibalj se najpre prisetio koliko važnost imaju fudbalske utakmice „večitih rivala“ Crvene zvezde i Partizana za publiku, da bi rekao da podrška Crvenoj zvezdi nije u planu za 2010. godinu.