Не бринем се за владу и њене чланове, за њих вода није допрла ни до ногавица. Бринем се за оне којима је већ стигла до рамена, за обичне грађане, сељаке, пензионере. Свака озбиљна влада до сада би изашла са државном стратегијом за очување радних места.

Поносим се тиме што сам један од ретких новинара, па и политичара (мало сам проверавала), који је од првог до последњег објављеног слова прочитао уговор о концесији Хоргош-Пожега, и уговор са Фијатом и базични споразум са Русима. Уговор Хоргош-Пошега је најбољи.

У последњих седам година потрошња та која одржава америчку економију, као и економски мехур стабилних кредита. Цене су расле, инвестиције су омогућавале људима да извлаче новац од некретнина, нису морали да штеде за пензију зато што су вредности њихових кућа расле.

Инострана средства нису у довољној мери алоцирана у производњу која може обезбедити привредни раст. Спољни дуг Србије од 2000. до 2007. године растао је по просечној годишњој стопи од 13,5% изражено у доларима, док је просечно годишње повећање спољног дуга у еврима 6,22%.

Треба рећи да су сви капацитети РТБ-а технолошки запуштени, али и јавашлук, немар и крађа доприносе мрачној слици РТБ-а и Бора данас. Ово објашњава упадљиво одсуство значајних светских произвођача метала у досадашњим борским тендерима.

Неолиберални тржишни фундаментализам, према мишљењу Џозефа Штиглица, увек је био политичка доктрина која служи одређеним интересима. У иоле озбиљној економској теорији никада и није подржан, а „нема ни подлогу у историјском искуству“.

Душан Бајатовић, новопостављени генерални директор Србијагаса, стално је истицао да Гаспром има интерес за градњу Јужног тока. Но то и није главно питање – већ је главно питање да ли ће Русија то бити у стању.

Споразум треба реализовати брзо како би се избегао стечај рафинерија и концентрисати се у преговорима око стварно важних детаља, као што је контрола инвестиција од стране мањинских акционара и око изградње гасовода и складишта гаса где нас заиста очекује финансијска корист.

Чест је случај у садашњој пракси Србије да се ресурси употребљавају ради задовољавања потреба садашњих генерација, али страних.

Тренутна економска криза могла би да стави пред тест способност евра да преживи у много тежим временима. Док би криза могла да ојача институције створене од стране EMU, такође би могла да створи и велике ризике, којих земље чланице треба да буду свесне.