АП Војводина је, дакле, суштински, национализовала најмоћнију финансијску установу Војводине. Овим је новосадски централизам, уз помоћ и сарадњу стручног кадра Г17, приграбио установу коју су стварале најуспешније фирме и привредници Војводине.

Статистика указује да су велике користи од учлањења имале нове чланице, али оно што остаје велики проблем унутар ЕУ јесте неједнакост у развоју, ценовне разлике и пореска оптерећења, као и веома неуједначен стандард живота њених грађана.

Преко 47 милиона Американаца нема никакво здравствено осигурање. Број оних који не могу да га приуште порастао је за близу 20 одсто у последњих седам година и наставља да расте. Процењује се да свакога дана 14.000 људи остаје без здравственог осигурања.

Намеће се потреба изградње новог мултивалутног светског монетарног система, у којем ће свака национална валута учествовати у складу са економском снагом земље која је ту валуту емитовала.

Питање је шта, како, коме се и зашто плаћа. На јавну расправу о финансирању у здравству није позвана Унија послодаваца, али ни сви они који плаћају доприносе. Расправа креће у лето, када су сви на одморима, пожељно је да буде брза, уз „подобне“ саговорнике. Демократски.

Док су на Западу, у САД и у Великој Британији централне банке смањивале каматне стопе ради покретања привреде и њеног већег кредитирања, у Србији је референтна камата повећана, само зарад већег профита западних банака које раде на територији Србије.

Приватизација започета законом из 2001. успела је да промени власничку структуру српске привреде, али због свог криминалног обележја није успела да створи здраву привреду. Велики број предузећа је купљен због некретнина, а не због производње, док је један део фирми буквално очерупан.

Сиромашне земље немају толико пара. Међународне организације им тобоже помажу, а у ствари им чине штету. Уместо стварне помоћи, нуди им се зајам. А познато је да су многе земље у развоју једва успеле да врате дугове.

Једноставно речено, користи економског раста су отишле углавном у џепове плутократа, а не већине становништва. Па, зашто онда није дошло до револуције? Зато што је постојало решење: задуживање. Ако ниси могао да зарадиш, могао си да позајмиш.

Грешке у лечењу као последица несавесног лечења веома су  ретке, а много чешће представљају резултат системских проблема и/или неизбежног неповољног исхода. Одвајање “жита од кукоља” треба спровести у систему нашег друштва, а не међу докторима.