Економска политика
|
|
Зорица Д. Марковић
|
понедељак, 11. јануар 2010. |
Пацијент у развијеној Европи има право да бира где ће се лечити, не само да бира лекара већ и установу, државни или приватни сектор, он то све плаћа и свог џепа и право да бира је и у здравству, као и у политици, његово неприкосновено право.
|
Економска политика
|
|
Драган Марковић
|
уторак, 05. јануар 2010. |
Већина јавних предузећа у Србији су почетком 1990. године били веома респектабилни системи, док су данас углавном велики губиташи који послују са застарелом опремом, вишком запослених и са ценама које не покривају ни трошкове пословања.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
понедељак, 28. децембар 2009. |
Нови протекционизам се гради помоћу нецаринских баријера. Ту могућност имају богати. Сиромашним земљама, као што је Србија, остају царине, као „последња линија“ одбране домаће производње. Међутим, наметањем оваквог споразума и та заштита се укида.
|
Економска политика
|
|
Global Research
|
петак, 25. децембар 2009. |
Aко криза у јавним финансијама Грчке нешто јасно означава, то није на првом месту стање Грчке, него шири проблем који ће у 2010. постати много гори: државне обвезнице су данас мехур од сапунице који тек што није прснуо.
|
Економска политика
|
|
Ендрју Џек и Керин Хоуп
|
петак, 18. децембар 2009. |
Водеће европске компаније здравствене бранше су се жалиле Бриселу због тога што им грчки систем јавне здравствене заштите не плаћа дуговања од скоро 7 милијарди евра за лекове и друге производе, док се Грчка мучи да нађе средства на међународном тржишту како би финансирала свој нарасли дефицит буџета.
|
Економска политика
|
|
Драган Бисенић
|
субота, 05. децембар 2009. |
Из иступа водећих људи „Газпрома“ и „Газпромњефта“ јасно се закључује да куповина НИС-а има важно место у стратегијама обе компаније. Та стратегија је јасна: стварање компанија које ће бити конкурентне са водећим компанијама на међународном тржишту.
|
Економска политика
|
|
Ричард Бернштајн
|
среда, 25. новембар 2009. |
Две економије су постале толико испреплетане да ниједна не може да се искобеља без озбиљне штете - каже г. Керебел. САД остаје најважније тржиште за кинеску робу, а Кина - извор финансирања америчке државне потрошње.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
петак, 20. новембар 2009. |
Државе које заједно имају око 100 милиона становника, дугују данас око 850 милијарди долара. То је више него што укупно дугује некадашња прва дужничка лига – Бразил, Мексико и Аргентина – са више од 340 милиона становника.
|
Економска политика
|
|
Младен Бањац
|
понедељак, 16. новембар 2009. |
Банке заиста нешто производе, а то нешто је новац и то не било који, већ тзв. жирални, књишки или банкарски. Сваки кредит који подразумева безготовински трансфер новца, па и они за "подршку" буџету, знајте да банке саме стварају и то дословно из ваздуха.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
понедељак, 09. новембар 2009. |
Дакле, Светска банка, у којој главни утицај имају САД, данас тражи од Србије одрицање од Косова, а у економском смислу сасвим супротно од онога што је смисао америчког антикризног програма од око 800 милијарди долара.
|
|
Економска политика
|
|
Милан Пурић
|
недеља, 10. јануар 2010. |
Урушавање светског поретка иде брже него што су његови дојучерашњи предводници очекивали. Да ли је упумпавање такорећи неограничене суме новца у привреду и задуживање будућих генерација пут ка економском опоравку?
|
Економска политика
|
|
Рајко Буквић
|
субота, 02. јануар 2010. |
Заложно-кредитне аукције имале су, свакако, катастрофалне последице за Русију. Држава се у једном маху лишила значајног дела предузећа која су пунила буџет, што се показало као кобно врло брзо – након непуне три године државни финансијски систем је крахирао.
|
Економска политика
|
|
Младен Ђорђевић
|
субота, 26. децембар 2009. |
Борба за утицај ставила је Бугарску под притисак и Русије и САД, али је за очекивати да Русија неће одустати од планираних пројеката, и да ће заједно са заинтересованим европским партнерима успети да неутралише иницијативе САД.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
среда, 23. децембар 2009. |
Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила.
|
Економска политика
|
|
Рајко Буквић
|
петак, 18. децембар 2009. |
Гајдар је био убеђени присталица деснолибералног економског модела, повезаног с именима Милтона Фридмана и Фридриха Хајека. У једном од последњих интервјуа Руској служби Би-би-Си-ја он је убеђено изјавио да ће "капитализам преживети још једну сахрану".
|
Економска политика
|
|
Младен Ђорђевић
|
четвртак, 03. децембар 2009. |
Питање Луке је и раније изазивало велику прашину, због честих оптужби да су власници Луке добили привилегију да Луку јефтино купе, и да добију земљиште на коме се каснијим измештањем Луке на другу локацију и градњом „Града на води“ може остварити огроман профит.
|
Економска политика
|
|
Драган П. Петровић
|
понедељак, 23. новембар 2009. |
Kриза неће тако лако ни престати ни нестати, јер се постојеће структуре моћи неће својевољно одрећи ни дела, а камоли кључне контроле. Ипак, догађања на дуже стазе могу довести до еволуције целог система у правцу стварног утицаја људи који сачињавају целу структуру.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
среда, 18. новембар 2009. |
Због прилично успореног, отежаног и неизвесног пута Србије ка или у ЕУ, понављано обећање приступања ЕУ у неизвесној и даљој будућности није више гориво из којег може да се извуче значајнија политичка километража.
|
Економска политика
|
|
Бранислав Костић
|
уторак, 10. новембар 2009. |
Дакле, сви грађани, и из онако истањених буђелара, финансирају „нове својинске власнике“ који реализацијом подоста програма добијају и буквално – бесплатну радну снагу.
|
Економска политика
|
|
Мајкл Шуман
|
недеља, 08. новембар 2009. |
Како би већ ослабљени зелембаћи могли да задрже своју вредност док надмоћ америчке економије ишчезава? Али онда је уследило изненађење – улагачи широм света одлучили су да је долар сигурно уточиште у време опште несигурности.
|
|