Касније оправдања издаје или закаснело деловање државних органа неће имати било каквог ефекта. Србију чека лагано умирање у срамоти и наравно – наставак процеса дезинтеграције. Нека се спреми Република Српска!

Нишлије су пре пола миленијума на Цетињу успешно подигле црногорским јунацима мајку цркву, а Кривокапић је Црној Гори донео своје стечено стручно знање магистра правних наука које је стекао у Нишу.

Ако хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина -говорио је професор Ломпар на једном од предавања- поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића.

Покрајина и по „усаглашеној“ верзији Статута и Закона први пут у историји уместо извршног већа добија владу и министре, што увелико превазилази значај чисто терминолошког питања и верно осликава обим послова и врсту овлашћења која се преносе на покрајину.

Чак и да се заједница српских општина формира по принципу четири споразума из Брисела о којима је говорио Председник Вучић, то ће бити институција тзв. Косова, која Србима не може бити замена за државу Србију

Однос Штедимлије је најопречнији према Његошу, њега са једне стране сматра једним од утемељитеља „црногорског национализма под погрешним именом“(?!). А са друге стране истиче како је „пјесник Његош у својим литерарним дјелима остао чисти западњак са најмање православног у себи.

На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се вијековима сахрањивали његови преци.

Предложени Статут противан је по својим последицама базичним вредностима (једнакост грађана, солидарност, и равномерни регионални развој) на којима почива сама идеја о Европској Унији.

Српска зна да постоје више вредности од голог живота и материјалног благостања. Зато је народ Српске светионик савременог српства ињен градитељ на историјском задатку

Православна охридска архиепископија и преко ње јединство са нашом Српскопм православном црквом била нам је до сада нада и утеха да се Светосавска спона за нас Србе из Старе Србије и на даље неће прекинути. Немојте нам у ту последњу наду узимати. Ако изгубимо и Мајку Цркву нестаће и корена и извора