У томе, дакле, леже суштински разлози због којих ни ОХР нема право да у БиХ, као држави чланици УН, своју вољу намеће као закон нити да наметне, као што је учинио Кристијан Шмит, да ће људи у БиХ бити осуђивани за кривично дјело и упућивани у затвор ако не поштују његову (само)вољу

Са деловањем Мила Ђукановића он је у многоме раширен и по разним другим деловима Црне Горе, тако да се о Милу са разлогом може говорити као о „оцу црногорске нације“. Он ту „титулу“ заслужује пуно више од било кога из комунистичког руководства

 Зулфо Турсуновић, убица ножем чије се име помиње, је био мајор Армије БиХ. Каква Армија такви и мајори! Пре рата је мајор Зулфо био неписмени и неотесани сеоски насилник који је осуђен на вишегодишњу робију зато што је у кафани убио ножем двојицу људи. У току рата, као заменик команданта, учествовао је у већини злочина почињених над српским цивилима

НАТО нигде није решио, нити је желео, нити је могао да реши, било који један проблем. После сваке агресије НАТО је за собом је остављао девастирана друштва, разорене културе привреде, верске и етничке сукобе, сепаратизам, скономску и социјалну беду, стотине хиљада људских жртава, милионе избеглица и расељених лица.

Почетак дефинитивног краја Српске листе је било уклањање децембарских барикада. То је доживљено као велика издаја. Грађани им неће опростити то што су у дану када је Курти ушао у општине на Северу они одвели најмање 5000 људи на Вучићев митинг у Београд

Амфилохије је добро разумео да је идентитет Црногораца увек био двојан: они су били и Срби и Црногорци, за њих су ти аспекти властитог виђења неодвојиви. Довољно је погледати како су та два идентитета испреплетена у Његошевом Горском вијенцу

Нико ко на објективан начин разматра проблем покушаја ревизије историје Другог светског рата, не може негирати да се јављају тежње да се доведу у питање основне историјске чињенице о природи и карактеру атифашистичке борбе у Србији. Али, то у исто време не значи да се може на начин како то чини Златоје Мартинов изједначавати НДХ-а и Недићев колаборационистички режим.

Дошли смо у позицију да смо везани за земље НАТО а да тамо наводно нећемо; да притом себе јавно убеђујемо да тамо нећемо, а чињенице говоре да се тамо сами гурамо (између осталог, и зато што смо се довели у позицију да немамо где и да морамо тамо) а да притом нисмо рашчистили око онога што је било 1999.

Последњи догађаји у Бањској показује сву хипокризију српске политике и политике нама наметнутих назови представника, политичког и интелектуалног полусвета, тзв. Српске листе

Нека уређују ствари у својој кући како хоће. Али онако како је та држава део њиховог идентитета, та црква коју у државном лонцу кувају је део мог идентитета. Црква жели дијалог и договор, али не жели уцене, манипулације и једнострана тумачења историјских чињеница