Читаоцима се овде предлаже десет неконклузивних и у великој мери фрагментарних теза о Југославији и њеном месту, мање у српској историји, а више у српском идентитету и националној свести.

Данас, на народну жалост и радост однарођене власти, ми смо скоро па поносни на то наше пријатељство са онима који су нас уништавали само пре 15 година! Нама је тај напад наших пријатеља много значио - како тада, тако и сада! Нама је то био путоказ у европску светлу будућност!

Стога би излажење у сусрет овој пресуди Европског суда за људска права значило демонтажу Републике Српске и унитаризацију БиХ. На то Република Српска не смије никако пристати, јер би тиме она не само нестала, већ бисмо сви ми дозволили да се тиме поништи суштински дио Дејтонског мировног споразума као правно ваљаног међународног уговора

На крају, још један пропуст, али за њега нећемо кривити Илића, вероватно је човек пермутовао, па је ван Скорелову слику датирао у 1451. годину (уместо у 1541. годину), у време када се сликар још није родио. Дешава се, али би "Пешчаник" морао да има уредника који би могао и прочита текст, а не само да га објави

Балкан је једно од можда најзамршенијих светских чворишта када се ради о идентитету. И сама Србија се суочава са питањима - ко смо ми Срби, шта смо и шта су други у нашем суседству и, како би требало да се поставимо?

Зато морамо одбацити резултате њиховог истраживања и она не могу бити апсолутно никакво мјерило ставова грађана према овом питању. Штавише, препорука за медије је да податке агенције ИПСОС не називају истраживањем, већ лобирањем или про-НАТО кампањом. 

Из тих разлога Република Српска, њена Народна скупштина и предсједник Републике бранећи Републику од неуставних одлука Уставног суда БиХ и ОХР-а нису могли учинити нити су учинили било какво кривично дјело, јер су, што је незабиљежен случај у досадашњој уставној и политичкој историји човјечанства, поступали у нужној одбрани, у којој ниједно дјело није нити може бити кривично дјело

Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница  моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо

Има неке горке ироније у томе што се Александар Вучић састаје са Хашимом Тачијем у Паризу баш 11. новембра, на стогодишњицу од краја Првој светског рата, да се договарају о „разграничењу”. Сто година након оснивања заједничке државе Јужних Словена, превладало је уверење да заједнички живот народа на овим просторима није могућ.

Бриселски споразум представља диктат Србији да се одрекне дела своје државне територије – Косова и Метохије. То није споразум, јер Србија је била уцењена и под претњом да ће опет бити изолована, а да ће преостали Срби бити избачени.