Ono što je za Srbiju priznanje Kosova, to je za Srpsku – unitarna BiH. U slučaju BiH,  ponavlja se da „niko u EU ne dovodi u pitanje postojanje RS“, a onda uzgred spomenu kako će „BiH u Briselu morati da govori jednim glasom“.

Ali, onaj koji je razbio Blok za zajedničku državu u referendumskoj noći i tako rasturio po prvi put stečeno jedinstvo impozantnih 185002 glasača, i ovog puta je odigrao ključnu ulogu.

Moć SAD postepeno opada, dok je Rusija konačno stekla kontrolu nad sopstvenim resursima. Čini se da vreme zaista radi za nas. Stav EU prema Srbiji nije koherentan i te unutaršnje razlike moramo da razumemo

Nekoliko godina za redom, u Zagrebu rimokatolički sveštenici služe misu zadušnicu na godišnjicu smrti Ante Pavelića, poglavnika NDH. Hrvatski mediji nisu se previše bavili tim događajem u zagrebačkoj crkvi. To je kod njih već tradicija.

S druge strane separatizam se doslovno nigdje nije pominjao i ovde takođe treba skrenuti pažnju da je u pitanju stereotip i spin na osnovu programa SNSD-a o Samostalnoj RS koji podrazumjeva koncept jačanja autonomije Republike Srpske unutar BiH zasnovan isključivo na poštovanju Ustava BiH

Ni Miloševićeva ni postmiloševićevska vlast nisu imale nikakvu realnu strategiju za odnos prema Crnoj Gori, a posebno ne prema srpskom pitanju u toj republici. Sve do referenduma, Beograd je u RCG podržavao neokomunističke i projugoslovenske opcije.

Želim da kažem da je u pitanju jedna velika prevara čiji je cilj pre svega političke prirode, a ne da pomogne, ili da se nova država Srbija navodno sada zaštiti. Pa valjda će tu državu bolje da štiti policija, tužilaštvo, razni sudski organi nego što će to da čine mediji!

Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.