Kada je na red došlo glasanje na kosovskim izborima, odnosno integracija Srba sa severa u ustavni i pravni sistem „Kosova“, veleizdaja je bila sve ogoljenija i počela je da se isteruje na čistac.

Šta god vlast u Srbiji mislila prema braći i prijateljima mora se biti iskren i nije korektno politički šibicariti. Ruska Federacija je ipak imperija, i to imperija u usponu. Ako njene vrednosti uvažavaju i Evropska unija, i SAD, i Kina to mora i mala Srbija kako je naziva Aleksandar Vučić. 

Protiv Srbije bili su svi koji su protiv nje i danas: Austro-Ugarska i Turska (dakle i dojučerašnja braća sa prostora bivše Jugoslavije), Engleska, kao i uvek što je, Nemačka, Francuska. 

U periodu stvaranja modernih nacija za naš prostor je ključni kriterijum za nacionalno razdvajanje etnički i jezički bliskih i srodnih narodnosnih grupa postala verska pripadnost. , što je umnogome suzilo opseg srpskog nacionalnog (samo)određivanja.

Kulminacija pritisaka se upravo ovih dana odvija smenjivanjem direktora javnih preduzeća i škola pozivima da se mora „izaći na izbore“. Ljudima se preti da će neizlaskom na „izbore“ ostati bez posla. Kao da će se nakon izbora Srbija nešto pitati, pa će ovima koji izađu neko iz Srbije garantovati posao.

Srbi u Hrvatskoj imaju status nacionalne manjine i oni poštuju institucije Republike Hrvatske. Međutim, oni traže da država Hrvatska poštuje njihova ljudska i nacionalna prava. Isti stav dijele i prognani Srbi.

Sud i Tužilaštvo BiH su pravni nonsens, ali su opstajali pritiskom dijela međunarodne zajednice. Kada se pomene neustavnost nametnutih zakona, digne se sarajevska dreka koja odjekuje do Brisela i Vašingtona, da je to rušenje i kršenje Dejtonskog sporazuma, jer su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće.

Prosto je neverovatno da hapšenje i izručenje Hrvatskoj profesora Mile Dakića nije bilo dovoljan povod da reaguje naša javnost. Osim izbegličkih udruženja, naša javnost i državni organi ostali su nemi.

Upravo ono što mi na ovom mestu uporno ponavljamo već mesecima, da je tzv. Vlada u Prištini već odavno zatvorila poglavlje koje se zove „Čije je Kosovo“? Ona sada nastupa državotvorno. I, naravno, ona se ponaša kao svaka normalna vlada. Ne dozvoljava političarima iz inostranstva da se mešaju u izborni proces.

Od «Oluje» je prošlo 16 godina, od NATO bombardovanja 12 godina, a proterivanje i stradanja Srba se i dalje u novostvorenim državama tumače kao agresorsko ponašanje. Za Srbe je to ogromna tragedija a za druge je proslava.