Nije do kraja razumljivo zašto deo političke scene jalovo insistira na izjašnjavanju Ustavnog suda o Briselskim sporazumima, budući da se svojim višemesečnim oglušavanjem o zahteve za ocenu ustavnosti, taj sud više nego izjasnio.

Dobrim poznavaocima najnovijih zbivanja u srpskoj pravoslavnoj crkvi poznato je da među arhijerjima ima nekoliko struja od kojih su proruska i proekumenistička najjače.

A bez tog Lazarevog, kosovskog opredjeljenja za carstvo nebesko, odnosno za viši, smisleniji život u slobodi, bez te duhovne vertikale, bez spremnosti na žrtvovanje, bez vjere u spas i vaskrsenje, život bi se i na Kosovu i Metohiji, kao i na svakom drugom, manje svetom i strašnom mjestu, već odavno srozao u podaničko gluvilo.

Ali odgovornost za to dele pripadnici holandskog bataljona, kao i političko i vojno rukovodstvo Holandije, koji su trebali da predvide da će nesprovođenje odredbe o demilitarizaciji omogućiti vršenje napada iz enklave, čime je neutralnost misije UN bila dovedena u pitanje.

Drugo, Ruska Federacija je eksplicite podržala demokratsko pravo Republike Srpske na referedum, i to u više navrata, a članica je UN, Savjeta bezbjednosti i Vijeća za implementaciju Dejtonskog sporazuma, pa valjda i međunarodne zajednice.

Sa novom vladom, očekuje se da će Srbija postati normalna zemlja bez korupcije, koja je bila glavni razlog za ne investiranje svetskih kompanija, pa čak i naše dijaspore. Treba pokazati da smo mesto gde svako može da investira.

Presudu Svetog arhijerejskog sabora primili smo u miru. Ali se ne možemo pomiriti sa blaćenjem našeg imena tako što će se proizvoljnim izborom stavljati na raspolaganje žutoj štampi samo pojedini dokumenti iz Našeg sudskog dosijea.

Briselskim sporazumom kako stvari stoje (a ako on još uz to i ne rezultira nj.v. Datumom) , mi smo otvorili Pandorinu kutiju, i sada ćemo se sve više čuditi što iz nje iskaču razna zla. Šta li smo očekivali u njoj da nađemo? Šargarepe možda?

Jasno je da je Srebrenica pala tek onda kada su zapadne sile počele da traže izgovor da se uključe u sukob na strani bosanskih Muslimana, a takođe i Hrvata, što bi im omogućilo da svoje štićenike snabdevaju oružjem otvoreno i u velikim količinama.

Kao multietnička federalna jedinica, Republika Srpska ne može imati krsnu slavu. Ona je ne može imati ni kao sekularna republika. Međutim, ona i nema krsnu slavu. Po slovu zakona, Republika Srpska je imala krsnu slavu ranije, ali je važeći Zakon o praznicima ne poznaje.