У светлу ових трендова отвара се и теоретско питање да ли су мултиетничке „државе свих грађана“ (прва, светска Црна Гора, а одскора и друга - „независно Косово“) пројектоване као нова напредна етапа у развоју човечанства, или су смишљене само као преварна међуфаза у редефинисању и креирању нових „подобних“ националних идентитета.

Како је уопште могло доћи до пропуста да се пред народом за кога се поуздано зна да је киван на владајући тријумвират због бриселске издаје, а нарочито на главног тријумвира, преузме такав ризик да се председник републике изложи, можда неадекватној реакцији, али свакако оправданом револту грађана?

У наставку писма је наведено да је Броз примио цариградског, грчког и бившег руског поглавара, „што је имало одјека у свету“. На крају је Петрић закључио претпоставком да би одбијање пријема имало негативног одјека од стране СССР и Српске православне цркве.

У крајњој линији, зашто да Српска на уцјењивачке пријетње распакивањем Дејтона једном не одговори: „Само изволите, немамо ништа против?“. Не само да би онда престале пријетње, него би Бошњаци и њихови западни патрони почели да бране Дејтонски споразум.

Моћ САД постепено опада, док је Русија коначно стекла контролу над сопственим ресурсима. Чини се да време заиста ради за нас. Став ЕУ према Србији није кохерентан и те унутаршње разлике морамо да разумемо

Уопште није тачна теза да црногорска власт опстаје на поделама. Управо супротно: поделе саме по себи не представљају проблем, него је несрећа у томе што власт одбија да их призна, институционализује и легитимише.

Након парламентарних избора на Косову, за кога власт може механички тврдити да никад неће признати да га је признала, са сигурношћу се може устврдити, да је оно још коју светлосну миљу даље од Београда.

Наши господари ће нам ускоро сервирати причу како ће се наши приходи знатно повећали када пређемо да славимо Божић по Грегоријанском календару, јер би на стотине хиљада наших рођака долазило из иностранства на мали одмор.

Демократско, напредно, цивилизовано, проевропско Косово које жели успешну интеграцију својих побуњених становника, посебно Срба са Севера, толико одушевљено том могућношћу, да ни за живу главу није хтело да омогући Србима позитивну дискриминацију у виду 10 резервисаних места + оно освојено на изборима без цензуса.

Српска православна црква не треба да жмури пред чињеницом да има скупу, ексклузивну Агенцију, која се бави духовним културним туризмом, а не поклоничким путовањима. Или су поклоничка путовања у нашој цркви доступна само богатима.