Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’

Има нас превише који радимо за интерес сопствених непријатеља са помало малограђански набеђеним ставом, а аутошовинизам је ушао много дубље у српску народну базу него што смо свесни. 

Ако је тачан податак да одлуку о рашчињењу владике Артемија није подржало чак тринаест чланова сабора (седам против и шест уздржаних), онда је то знак да ни за значајан део архијереја СПЦ Артемијева кривица, чак ни сада, није нешто што би било „изван сваке разумне сумње“.

Упозоравамо грађане и јавност да даље спровођење тзв. бриселског споразума има за циљ да, мимо њихове воље, у потпуности изврши интеграцију Срба и осталих неалбанаца у систем тзв. Републике Косово, а самим тим и њихову асимилацију.

Ко се год није упецао на тезу да је тужно стање у епархији Рашко-призренској само резултат финансијских малверзација једног сарадника владике Артемија, био је у праву. Дешавања у СПЦ током читаве године, далеко су од благодати којом би црква требало да зрачи

Оно што се било ко договарао са Крстимиром Пантићем – показало се као прилично непоуздано. Не могу се ослонити на њега тим пре што се показало да његови ставови нису идентични са ставовима његове странке.

Претпоставка да је патријарха Германа требало забавити о његовом јаду управо у Београду, како би СПЦ лакше прихватила, између осталог, одбијање да призна самопроглашену аутокефалност Македонске православне цркве и рушење капеле на Ловћену, има довољно основа.

Уместо на пријем код надлежних државних институција, делегација Привремене Скупштине АП КиМ је остављена да чека у парку.

Филм „Трагови из Сарајева“ не бави се питањем геноцида са правног становишта, али износи низ других питања за којa би семогло рећи да су осетљива са бошњачког становишта, на пример, везе сарајевског руководства са муџахединским формацијама.

Упркос чињеници да читава прича о исламском тероризму нема нити, по природи ствари, може имати везе са православним Србима и Хрватима - католицима, односно са РС и Х-Б, него једино са Бошњацима – муслиманима, и кантонима са њиховом национално-вјерском већином, у свјетским медијима се непрестано говори и пише о „исламским терористима у БиХ“.