Додуше, и сама јавност Србије у задње две године је приметила да је из вокабулара председника Владе ишчезла синтагма да је Косово део Србије. Ово је нарочито уочљиво после потписивања Бриселског споразума

Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца.

Није вредело ни што су српски политичари истицали да је Дејтонским споразумом предвиђено да мандат страних судија у Уставном суду БиХ траје пет година, а да се након тога донесе закон који ће одредити нови начин избора судија. С друге стране, иако и сами повезују постојање Уставног суда БиХ са Дејтонским споразумом, бошњачки политичари никако "не виде" да се тај споразум крши останком страних судија у суду и више од двадесет година касније

Срби јесу од повесних догађаја правили митове и легенде, а најпознатији случај је са Косовским бојем и косовским јунацима. Међутим, за разлику од Срба, хрватска „правашка“ хисториографија је од жеља направила читаву теорију о „хрватском тисућљетном државном праву“, што је визуелно озваничено и на грбу Туђманове Републике Хрватске.

Трибуни тзв. Срба у Црној Гори очигледно су присталице оних идентитетско статусних решења која значе коначни разлаз и радикално одељивање од браће и рођака опредељених „само“ као Црногорци – традицији, историји и чињеницама упркос.

Таман се успостави каква-таква хармонија на релацијама: власт-власт, власт-ЕУ, власт-НАТО, власт-опозиција (које нема), и договоре се хармонично да мењају Устав и гумицом избришу и Косово и Метохију и да треба озваничити „фактичко стање“, а оно се појави  неки „герилац“да поремети хармонију.

„У Другом свјетском рату Хрвати су два пута победили. Ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата - ајде идите клекнути у Јасеновац. Ми немамо пред ким шта клечати“, рекао је Стипе Месић.

Овом побједом Мило Ђукановић и његово друштво купили су још двадесетак мјесеци за довршавање започетих послова. Иако је разлика између Вујановића и тројице његових противкандидата релативно мала, око 11 000 гласова, за владајућу коалицију овакав исход има огроман значај.

Није вест ни да су се из цркве укључили да обавесте јавност о томе како је читав догађај на Газиместану био организован, као и то ко су младићи који су узвикивали увредљиве пароле. Црква се и даље слуша и највише јој се верује.

Ко је кривац или, блаже речено, узрочник? На кога се сада упире прстом? На оптуженичкој медијској клупи присутно је много лица. Кукуруз, као примаран извор заразе услед присуства афлатоксина. Поштеђене сумње нису ни краве, иако ни криве ни дужне.