Ali, ništa im ne vrijedi. Kod starih Rimljana ima jedna poslovica koja glasi: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ako dvoje čine isto, nije isto“). Narod je ovu takozvanu opoziciju svježe obučenu u antizapadno nacionalističko ruho prokužio za sva vremena i, kako bi rekao Matej, ti vuci u ovčjem krznu bit će, kao i do sada, jedino statističke greške u daljnjim političkim zbivanjima Republike Srpske.

Ako se homoseksualci ne osećaju drugačijima, ne vidimo potrebu za ambicijom da ih država štiti kao bele medvede u odnosu na druge ljude. A ako se pak smatraju posebnima, onda nemaju prava da se bune kada ih i drugi smatraju posebnim ljudima sa posebnim pravima i posebnim potrebama. U tom slučaju, najmanje što mogu da očekuju je revolt i nezadovoljstvo drugih ljudi.

Ne može se reći da se gospodin slučaj pobrinuo da se novembarske slike katoličke Amerike i pravoslavne Rusije pojave istovremeno. To se pobrinuo sam Gospod, da pokaže svakom da se uzme u pamet.

Šiptari vrlo često koriste decu za provokacije i izazivanje nemira. Činjenica da ne samo da su išli u severni deo Kosovske Mitrovice već su se usudili da skidaju srpske zastave duž puta Kosovska Mitrovica-Zvečan, govori da su imali podršku za to ili su nekako prevareni.

U  koje god evropsko letovalište da odete, srešćete voma često mlade ljude sa svih strana koji nose majice sa simbolima zemlje iz koje dolaze: France, Scotland,  Russia, Lithuania… ali ćete se teško odlučiti da nosite majicu na kojoj će pisati Serbia. Zašto? Zato što time legitimišete sebe kao metu.

Suština nije u ustavno-pravnom statusu nego u pravima Srba. Tražimo, dakle, da se građanske stranke, ukoliko hoće srpske glasove, za prava Srba bore kao za građanska prava, a nacionalne za ista ta prava kao za nacionalna prava. One nama prava – mi njima glasove.

Mi i dalje umišljamo da postoje neki levičari, desničari, mi još uvek nismo shvatili da se radi o lošoj predstavi koja je dosadna i koja iscrpljuje. Mi još uvek zamišljamo da nas dele neke ideologije i nismo shvatili da ovo nije vek ideologija nego novca. 

Postoji i legenda o tome kao je oktobra 1941. godine Josif Viserionovič Staljin naredio da se ova ikona, pričvrsti za krilo aviona i tri puta obleti Moskvu. Da li je legenda istinita, nije zvanično potvrđeno, ali nakon toga je iz Japana stigla vest da je japanska vojska dobila tropske uniforme.

Gubljenje participativnog jezgra, izopštavanje nižih slojeva, nužnost novih formi nekonvencionalne participacije, delovanje malih partijskih kartela sve su to osnovni elementi postojanja demokratskog deficita koji se jasno mogu prepoznati i u našem političkom životu, što nam ukazuje da mi nismo ni u ovom pogledu izvan glavnih tokova evropske politike.