U tekstu o crnogorskim predsjedničkim izborima („Srpski odgovor“), samo uzgred sam pomenuo raniji komentar Branimira Markovića („Zadnja rupa na diplama“), tačnije rečeno detalj koji ozbiljno dovodi u sumnju načelnu dobronamjernost njegovih stavova.

Da je bio sa svojim narodom u Đakovici, saznao bi i da su u kamenovanom autobusu bile majke Đakovice, ali one čija deca nisu  mogla biti sahranjena u svom gradu, već su im kosti rasute svuda uokolo. Ne bi morao da se na televiziji znoji, i pravda da u Leposaviću gde je on bio tinejdžer nije bilo ratnih dejstava.

Tokom unakrsnog ispitivanja izašlo je na videlo i to da su se na vojnom poljoprivrednom dobru „Branjevo“, gde su bila izvršena ova streljanja, neke masovne grobnice nalazile od ranije. Zaprepašćujuće je da je dr Karadžić propustio da iskoristi nalaz dr Ljubiše Simića.

„Za mene lično ostaje nepoznanica šta je dehumanizovane cetinjske mase motivisalo da usvoje srbofobiju kao smisao življenja i da krenu putem bez povratka, putem koji neminovno vodi u sunovrat“, kaže su svojoj knjizi Predrag Vukić.

Ponavljanjem fraze da „nikada nećemo priznati Kosovo“, a istovremeno iz petnih žila se truditi da Kosovo dobije što više državnih atributa, postajemo u međunarodnim odnosima veoma smešni.

Slučaj Srebrenice nije bez presedana. Kao što sam već naveo, analogno "žrtvovanje" već se dogodilo u Hrvatskoj. U bici za Vukovar vladajući neofašistički HDZ je odlučio da u odsudnom momentu gradu ne pošalje neophodno pojačanje.

Gospodine Živkoviću, vi nikako da se zapitate: šta uzrokuje tu, za svakog slobodomislećeg čovjeka zastrašujuću činjenicu? A njen uzrok je bila i ostala borba svih ovdašnjih režima protiv srpskog integralizma.

Nažalost, Srbi u ovim vremenima potpuno zakazuju kada se radi o diplomatskom bojnom polju. Stalno daju neke ustupke i prepuštaju, malo po malo, Kosmet Albancima. Očajnički krik upućen albanskom premijeru od strane srpskog premijera: „Kakve veze Albanija ima sa Kosmetom“, krajnje je deplasiran.

Božić je Dan kojim počinje i Vaskrsenje, a Vaskrsenja ne biva bez stradanja, stradalna deco naša na Kosovu i Metohiji! Znajte, da je izgnani jevrejski narod skoro dvadeset vekova čekao dan povratka zemlji otaca.

Nije vredelo ni što su srpski političari isticali da je Dejtonskim sporazumom predviđeno da mandat stranih sudija u Ustavnom sudu BiH traje pet godina, a da se nakon toga donese zakon koji će odrediti novi način izbora sudija. S druge strane, iako i sami povezuju postojanje Ustavnog suda BiH sa Dejtonskim sporazumom, bošnjački političari nikako "ne vide" da se taj sporazum krši ostankom stranih sudija u sudu i više od dvadeset godina kasnije