Podsećam vas takođe da pismo koje je upućeno Projektu nosi datum od 5. oktobra koji se, koliko mi je poznato, ističe u vašoj zemlji kao početak obnove demokratije.

Da je svet nepravedan i da se zasniva na odnosima interesa, da je u praksi sila iznad prava jeste tačno, ali time nije sve rečeno. Jedno je razumeti da je to tako, ali je nešto sasvim drugo učestvovati u tome. Po Dragišiću, Srbija ipak treba da se pridruži onima koji primenjuju, a ne trpe silu.

Ugledni francuski nedeljnik Figaro objavio je u svom broju od 14. juna ove godine opsežnu reportažu o životu kosovsko-metohijskih Srba u poslednjih dvadeset godina tzv. međunarodnog mira

Zar istinski heroj i rezervni oficir JNA nije zaslužio počasni plotun? Zar je Predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću bilo važnije da prisustvuje farsičnoj predstavi u ambasadi Kazahstana gde je održao prigodan govor u čast uvođenja Milanke Karić u dužnost počasnog konzula ove zemlje u Srbiji? Samo je nedostajao nušićevski počasni konzul Nikarague.

Režim istovremeno vodi i antisrpsku i anticrkvenu politiku koja izaziva ogorčenje kod najmanje 30% prosrpski orijentisanog stanovništva. Pokrenut je sudski postupak protiv mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija, proteruju se sveštenici.

Srbija ne smije trgovati ostacima svoje suverenosti radi bezbjednosti naših građana u Pokrajini. Taj argument je, kako smo pokazali, ne samo neodrživ nego i, vjerujemo, namjerno lažan – ako govorimo o srpskim činovnicima koji ga javno, propagandistički bjesomučno iznose

Odluka o poništenju presude generalu Mihailoviću je dragoceni pomak jer razbija kalupe ideologizovane stvarnosti a fanatizovane balkanske umove prisiljava da se primaknu bliže terenu proverljivih činjenica i suvislih argumenata.

Suverenitet države znači da je država odgovorna prema svojim građanima ali ne znači i da su druge države odgovorne prema građanima drugih država. Da li se to može prepoznati u nastupu predsjednika Srbije, pitanje je na koje će odgovor dati vrijeme koje slijedi.

Pitanje je, zapravo, kako će se Rusija tada postaviti, te da li će Vučić još jednom „zamoliti“ Dodika ili nekog drugog srpskog političkog vođu da postigne novi „kompromis“ u pravcu još jednog približavanja NATO-u, kao što je „zamolio“ Dodika prilikom potpisivanja pomenutog „Programa reformi BiH“? Ili će svi sačekati da Vučić najpre potpiše Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ili nekako drugačije „reši“ pitanje Kosova*?

 Predsednik Vučić i ministar Dačić su šampioni ovog „binarnog“ (zli jezici bi rekli „bipolarnog“) pristupa pitanju Kosmeta, koje veoma podseća na političku tehniku „dvomisli“ iz romana „1984.“ DŽordža Orvela. Predsednik je tako istovremeno izjavljivao da „Srbija nema više ni metra na Kosovu“, kao i da će „braniti kosovske Srbe od svakog pokušaja nasilnog progona“