Ko Te je ovlastio, g. AV da iz svog snobovskog, evroslinavskog, nesmislenog i bezkičmenog provincijalizma i pustopraznog srljanja u Evropu – izdaješ i predaješ ili prodaješ Srpsko Nebozemno Kosovo i Metohiju? 

Budućnost odnosa Srbije i NATO pakta zavisiće od budućnosti Severnoatlantske alijanse. Najbitnije je pitanje smisla takve organizacije posle raspada Varšavskog pakta. Neki ozbiljni problemi se mogu naslutiti, a tiču se same homogenosti i kompaktnosti NATO-a u vezi misije u Avganistanu.

  Pre neki dan smo čuli izjavu albanskog političkog analitičara Fahri Muslijua da se on divi „genijalnoj“ izjavi predsednika Srbije da Kosovo nikada nije bilo srpsko pa stoga i ne čudi ovako indolentan odnos predsednika Srbije prema Srbima na KiM

Jasno je da nema političkog osnaživanja bez ekonomskog, niti Srbija može biti snažna država, a u isto vreme ekonomska kolonija. To je sistem spojenih sudova, a preduslov razvoja je zaustavljanje rasprodaje državne imovine i neobnovljivih resursa i odustajanje od mera koje nameću međunarodne finansijske institucije.

Bio sam protiv bombardovanja Srbije i imam razumevanje za to što vaša zemlja ne žuri ka NATO-u. Svaki narod ima svoje dostojanstvo. Može se biti članica EU, a da ne budete član NATO-a, što pokazuju i primeri Austrije, Irske, Kipra, Malte...

Ne mislim da je status najvažniji. Ne postoji nijedan razlog za žurbu, već samo kako ćemo što pre da rešimo kriminal i siromaštvo, sve ostalo je stvar razgovora i dogovora i oni ne smeju da budu vremenski limitirani. A da ja sada u žurbi platim račun Vučića i Tačija, to nema šanse

Nažalost, dubina demografskog pada Srbije tako je velika da bi intenziviranje već postojećih mera za subvencionisanju vrtića, jaslica i plaćenog roditeljskog odsustva, bilo definitivno nedovoljno. Dakle, potrebna je snažnija, odnosno radikalnija mera.

Sigurno da je hrvatska strana ovaj izuzetno važan i nezaobilazan kontekst imala u vidu, ali njoj je mnogo važnije da istraje na odbrani njihovog nacionalnog konsenzusa i sada već jasno profilisanog osnivačkog državotvornog mita o domovinskom karakteru rata i pravednoj odbrani od velikosrpske agresije.

U Ustavu Bosne i Hercegovine nema borbene demokratije, i nikakvog uporišta za inkriminaciju jednostavnog negiranja genocida, kao što nije bilo uporišta za inkriminaciju u Španiji

 Od posebnog je značaja ukazivanje na gotovo zaboravljenu istorijsku činjenicu da je Žiča kroz istoriju, i posle premeštanja sedišta Arhiepiskopije i, potom, Patrijaršije u Peć, i dalje nazivana Patrijaršijom. Jedan od dokaza za to jeste i čuvena Esfigmenska povelja despota Đurđa Brankovića iz 1429. godine