Mislim da se o tome izvesno vreme neće voditi debata, ali će doći trenutak kada će i to važno pitanje biti postavljeno pred nas; biće potrebno dovoljno hrabrosti da se građanima objasni kakva je sve korist od bezbednosnih integracija.

Uništivši na neodređeno vreme praktično svu opoziciju svojoj politici u Srbiji, on je sebe doveo u položaj u kome manje-više lično može da odlučuje o sudbini srpskog naroda i svetinja na KiM. Ono što ga trenutno sprečava da najzad učini ono što „zapadni partneri“ od njega očekuju nije njegov patriotizam, nego besprekoran nagon za samoodržanjem na vlasti.

Sve ovo što smo prošli za oko 20 proteklih godina izlaženja, od Miloševićevog do demokratskog mraka, od fizičkih pretnji do ekonomskih ucena – preživeli smo deleći sudbinu naših čitalaca i ljudi u Srbiji.

Nisi zaslužila da izdahneš u ovakvoj kaljuzi ništavila. A možda i jesi. Možda si ti bila velika zabluda nas koji smo vjerovali da jesi ono što nisi. Svejedno, tvojoj smrti se raduju jedino djeca koju si usvojila i podojila mlijekom za koje si uskratila vlastitu, koja te se odrekoše zbog toga.

To razočarenje, koje nije na dobro, ne samo nas, nego ni Rusije, biće samo jače, i rekao bih definitivno, ukoliko sada Rusija u SB UN-a ne kaže njet, već ipak glasa za imenovanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika

 Bog je Logos, smisao. Pre svega smisao života – čoveka uopšte i svakog od nas kome je stalo do smisla, dakle koji veruje; zatim svih ljudi, odnosno ljudske zajednice; i na kraju života uopšte. On je i smisao mirozdanja, vaseljene, kroz koju, stvaralačkim darom od Boga, saučestvujemo u pronošenju smisla

Prolazi nekoliko dana, a u Hrvatskoj  se događa novi “Maksimir”: na utakmici između Hajduka i Osijeka u Splitu, dok jedna strana tribina počinje uzvik: “Za dom...”, druga ga prihvata: “Spremni!”, a treća urla: “Ajmo, ajmo, ustaše”... Istina, još niko ne pominje Srbe i vrbe, ali četvrta tribina peva “ Boj se bije, boj se bije”. 

Kilavo vojno dejstvo NATO-a u Avganistanu osvetljava jedan veći problem. Ne samo što su većina novih članica saveza, u najboljem slučaju, sporedni vojni igrači, nego su čak i tradicionalni glavni evropski saveznici dozvolili sebi da im opadne odbrambena moć.

 „Ja sam jedini koji je nekakav plan (za Kosovo) predložio. I zato su svi skočili na moja leđa. Aj, kažite mi jednog Srbina koji je nekakav plan predložio. To je bio Dobrica Ćosić, kojem je nešto palo na pamet i zato su ga odmah sasekli u korenu, padalo je na pamet nešto Zoranu Đinđiću, istog sekunda sasečen u korenu

Pad broja stanovnika Srbija traje već dve decenije, mada su nepovoljni trendovi, koje je prikrio imigracioni talas prekodrinskih i u manjoj meri kosmetskih Srba, počeli znatno ranije.