Расправа је показала да у Србији има много невладиних организација које се баве промоцијом интереса северноатлантске алијансе. С друге стране, заговорници неутралности Србије били су инертни кад је реч о јавном образлагању сопствених ставова.

Пристојан и адекватан одговор на ову пресуду био би и да се листом сви Срби Косова и Метохије потпишу и кажу да се слажу са изјавом Ивана Тодосијевића и да се свим својим бројем стављају на располагање сепратистичком правосуђу да их осуди

Жалосно је да се одговор српских родољуба на један велики корак у фундаменталној борби за наше национално одређење, не разликује претерано од заједљиво другосрибјанских, или ригидно неинтелигентних коментара савремених титоиста.

Ниједан уставни суд на свијету нема право да ствара своје норме када суди, већ само да тумачи оно што пише у уставу, па ако у Уставу БиХ нема забране ентитету да се повуче из споразума о преносу надлежности, а нема такве забране, онда не може уставни суд створити своју норму да је то ипак забрањено и онда судити по тој својој норми

"Спомиње се како Косово треба поделити, или компромисом решити. Оно што се да и поклони, то је за сва времена изгубљено. Окупација не траје вечно, нађе се друго решење. То је став наше цркве од којег се неће одустати"

Таман кад сам помислио да грађанско друштво има као циљ демилитаризацију, укидање војних пактова и денуклеаризацију, одједном неки његови представници постадоше тврди заговорници уласка Србије у НАТО.

Изненадило ме што је господину Благојевићу промакло да је Народна скупштина Републике Српске 1. фебруара на дневном реду имала политичко-економску ситуацију у БиХ

Тема прикључења Евроазији и новој историји, није дакле тема само за Србију, већ је питање опстанка и за 28, пардон 27 земаља које чине ЕУ. Кључни играч нове историје, светски катехон, јесте Русија. Русија се данас све више руководи православним моралним начелима и правилима привређивања

Као што се и могло очекивати, одлука Судског већа наишла је на два различита реаговања како у Србији, тако и у региону. Док су једни сматрали да је она дугоочекивано и одлагано исправљање неправде неоправдано осуђеном команданту Југословенске војске у отаџбини, други су је схватили каопрекрајање историје.