Одговор Милану Благојевићу - Велики неспоразум

Морам признати да ме колумна уваженог професора Милана Благојевића изненадила, не због тога што је написана, јер је он у јавности препознат као неко ко врло отворено и благовремено коментарише нашу политичку стварност.

Изненадило ме што је господину Благојевићу промакло да је Народна скупштина Републике Српске 1. фебруара на дневном реду имала политичко-економску ситуацију у БиХ. Отуд и низ закључака које је Скупштина усвојила, а да господин Благојевић, како сам каже, не види смисао њиховог усвајања у овом тренутку.

Не могу да кажем да не осјећам жаљење што професор Благојевић не примјећује у својој колумни који су закључци усвојени на сједници НС РС 30.7.2021. и да су се наши представници у заједничким институцијама управо и понашали како су налагали закључци.

Ту посебно мислим на тачку 2. закључка која гласи: Сматрамо да не постоје услови за доношење одлука српских представника у заједничким институцијама БиХ, осим у случајевима када је неопходно учешће ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске.

Тим закључком наши представници нису онемогућени да одлазе на посао, одржавају састанке и све оно што је потребно за послове које обављају.

Одлука о привременом финансирању институција се односи и на људе из Републике Српске који су запослени у заједничким институцијама и логично је да се у интересу и наших грађана таква одлука донесе.

Мени није познато да се у заједничким институцијама ишта одлучивало што је било противно интересима РС или закључака које је усвојила НС РС у јулу прошле године.

Република Српска није дестабилизирајући фактор у БиХ и закључци наше Скупштине то потврђују. Ми њима заузимамо свој проактиван став у актуелној кризи и са себе скидамо клевету из Сарајева да су сви проблеми потписани нашим именом и презименом.

Људима у Републици Српској је јасно да нису, али неки споља радије задржавају представу о нашој кривици.

Наравно да не прихватамо тзв. Инцков закон нити ће тај закон бити објављен у "Службеном гласнику Републике Српске". Како ће дио међународне заједнице да ријеши то питање, то препуштамо њима. Али ми не желимо да сједимо скрштених руку чекајући милост неизабраних страних држављана кад би се они могли позабавити питањем спорног закона

Наравно да не прихватамо тзв. Инцков закон нити ће тај закон бити објављен у "Службеном гласнику Републике Српске". Како ће дио међународне заједнице да ријеши то питање, то препуштамо њима. Али ми не желимо да сједимо скрштених руку чекајући милост неизабраних страних држављана кад би се они могли позабавити питањем спорног закона. Све вријеме говоримо о томе да морамо да будемо суверени у одлучивању, ми ништа друго не радимо.

Од свега је највеће изненађење став господина Благојевића о предсједнику Србије Александру Вучићу, који је свих претходних година био подршка Републици Српској и њеном народу.

Партнерство које имамо с руководством Србије не подразумијева да у том односу било ко наређује оном другом. Зато сам изненађен да професор Благојевић користи тако тешке и нетачне квалификације не само на рачун предсједника Вучића, већ и на природу односа које Република Српска има са Србијом без обзира на то ко врши власт у којој републици.

Моја намјера није да улазим у полемику с уваженим професором, већ да му укажем да нас емоције некада понесу и одведу од теме те да не бих желио да неко кога сам увијек радо читао, управо због привржености чињеницама, напусти свој препознатљив манир.

Волио бих да је професор бар помислио, ако већ није написао, да смо ми упркос свему неке ствари покренули, са жељом да их заврши ако не ова, онда нека будућа политичка гарнитура. Јер, Република Српска није ни почела с нама нити ће завршити с нама.

Цијеним да професор дијели наше политичке циљеве у чијем средишту је увијек Република Српска, с тим да стратегије до тог циља због различитих професија којима припадамо нису увијек исте.

Мени је од изузетног значаја да професор Благојевић остане активан у свом јавном раду, у којем је несебично заступао интересе РС, и зато бих се уздржао од дисквалификација које је на моје жаљење професор у својој колумни користио.

Цијеним да професор дијели наше политичке циљеве у чијем средишту је увијек Република Српска, с тим да стратегије до тог циља због различитих професија којима припадамо нису увијек исте

Жаљење је двоструко; долази од човјека кога радо читам годинама и човјека који је професор, о чему би се морало водити рачуна у сваком тренутку.

Брзина и страст су врлине, али ако оне униште основну врлину научника, а то је академско поштење и уважавање чињеница, онда се оне претварају у своју супротност.

Професору Благојевићу желим још добрих колумни заснованих на чињеницама уз проницљивост коју у континуитету показује.

Овом колумном бих затворио полемику која то и није. Само из чињенице да га радо читам осјетио сам потребу да укажем на материјалне и све друге грешке које је изнио у својој колумни "Велика обмана".

Аутор је српски члан Предсједништва БиХ

(nezavisne.com)

Видети још: Милан Благојевић: Велика обмана