Новоизабрана председница Хрватске, која званично још није ни ступила на дужност, већ је започела кампању за парламентарне изборе у Хрватској. Taчније, само је наставила дотадашњу. И као што се могло претпоставити, изабрала је најлакши начин да помогне својој странци у стицању наклоности бирача настављањем подстицања нетрпељивости према српској држави и Србима уопште.

Када уђемо у НАТО како ћемо да установимо јесу ли нам тајно сместили и атомско оружје на нашој територији? Само чекићем и лупкањем. Ако нам то не дозволе, онда да пустимо краву на локацију где сумњамо да су ускладиштене атомске бомбе.

Признање „Косова“ било би озакоњење српског апартхејда на албанском „Косову“ и зато би то била крајња апстракција када бисмо носили у себи Косово а не и страдалнике који тамо живе. Сви они су верници СПЦ и грађани Србије

 Да се уозбиљимо и запитамо: а где то код нас има патриотизма? Да ли га има у спољној политици која нам редовно преноси шамарчине из Брисела, Вашингтона, Загреба, Сарајева  или Приштине?

Међутим, испољавање хистерије и начин на који се понаша Ђукановић у последњих неколико месеци показује да ни он није потпуно уверен у своју победу. Посебно није уверен у победу на веома важним локалним изборима у Подгорици, граду који чини 1/3 Црне Горе.

Ескобар је дошао у БиХ да би се састао са онима који подржавају Додика, како би им запретио санкцијама, покушао направити раздор међу њима и тако га присилио да се одрекне враћања надлежности

Важна поука овог српског искуства за вернике и Цркву у Украјини је да, уколико не могу увек отворено да изражавају свој руски идентитет у атмосфери притисака и прогона, свакако постоје конкретни начини којима могу то учинити заобилазним путем.

Први сусрет Иве Јосиповића са Борисом Тадићем десио се у Опатији и то на једанаесту годишњицу НАТО бомбардовања Србије. Бивши српски председник проценио је тада да му је важније да ћаска са својим хрватским колегом него да положи венац на неко од бројних стратишта која је Алијанса оставила за собом, од Сурдулице до Суботице.

Пошто не постоји такво овлашћење за високог представника, онда ни судије у БиХ немају право да оно што високи представник назове својим законом примјењују приликом судијског одлучивања нити да на основу тог неправа суде и пресуђују овдашњим људима

У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића.