Протести у Црној Гори - Мило, одлази, Вучићу, спреми се!

Лето на црногорском приморју уме добрано да зађе у септембар. Па тера чак до краја овог месеца. Онда се пакују кофери и враћа кућама. Пакују се и шатори. Ко шта има.

Подгорица није на црногорском приморју, али јесте у Црној Гори, и јесте јој главни град. Град који лети уме да буде, због превеликих врућина, прави котао. Једва подношљива врућина у свеколиком камењу и бетону. Тада се углавном „бежи“ из града, море је, у ствари, сасвим близу. Понеки чергари у периферним подгоричким парковима разапну шаторе и ту бивају, упркос врућини. 

То су, до ове јесени, били једини шатори који су се могли виђати у главном граду Црне Горе. И то лети. Од пре неки дан, у Подгорици је почело да се дешава нешто до сада невиђено. Уместо да се пакују и склањају, па крај је лета, почели су да се постављају нови шатори, као да је тек почетак летње сезоне.

А почетак је - краја. Искрено се надамо, краја Мила Ђукановића. Поставља се озбиљно питање, да ли мали коцкасти, скоро униформни шатори могу да свргну најдуготрајнијег властодршца на Балкану? Организатори дуго припреманог протеста одговарају са – да.

По свим досадашњим информацијама, iako je „шаторски протест“ у Црној Гори по првим појавним карактеристикама врло сличан већ виђеним тзв.“обојеним револуцијама“ широм света, он је истовремено и самосвојан и оригиналан.

Оно што је слично другим „шаторовањима“ је захтев за смену корумпиране и лоповске власти, одлазак диктатора, обарање ненародног режима, итд., и то све мирним путем, протестима пред зградом Скупштине Црне Горе, транспарентима, даноноћним боравком у шаторима, разним игроказима и слично.

Оно што је оригинално, ако су тачне информације изнете у јавност од самих организатора – јесте извор финансирања протеста. Кажу паметни људи, прати траг новца, па ће ти све бити јасно. И шта се дешава, и за кога, и против кога...

У недељу, 27.септембра, пред Скупштином Црне Горе се појавило десетак шатора. После само три дана, већ их је било преко 500. Са тенденцијом даљег повећавања. Све слично, већ виђено у многим главним градовима широм планете. Онда разлика која се примети. Нема толико прецизне и дириговане организације. Али има прелепих застава. Одавно у Подгорици није било толико српских тробојки, али и застава заједничке државе СР Југославије и СЦиГ. Нема толико хране, воде, пратећих елемената, забаве, као кад то организује Канвас. Све је некако видљиво скромније.

Свако од ових „политичких кампера“ је донео од куће по неки замотуљак хране, воде и сокова. Подгоричким шаторџијама је, да се сви почасте, храну донела нека група жена из Зете, на пример.  А и организатори су спремни да прискоче у помоћ ако затреба

Онда се постави питање – ко и како финансира протест? Па се добије одговор да то није Канвас, нити нека невладина организација, или група њих, иза којих стоје наравно страни интереси, већ нешто друго.

То друго је објаснио посланик Демократског Фронта и потпредседник „Покрета за промјене“ (ПзП) Коча Павловић речима: „Све што су партије које су учествовале у организацији протеста биле у могућности да прикупе и имале су на својим рачунима, као и све што су посланици донирали, ставили смо у заједнички буџет. Први пут демократски протест народа финасирају и грађани“.

То је то оригинално, добро припремљено, а буџет је народски. То значи да после победе „подгоричке плишане револуције“ дугови треба да се врате зајмодавцу – народу.

То даље значи да протест, како је и Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије најавио, може да траје довољно дуго - „Ако се што не промени, ми ћемо бити и 14. октобра овде и 22. новембра и на Божић, Васкрс, сваки дан, чекајући стрпљиво да дођемо до циља.“

Циљ организатора је да се прикупи око 20.000 евра, па је јавност обавештена да је за само неколико дана прикупљено око 8.000 евра од донација. Организатори су се обратили грађанима за мале појединачне донације како би помогли демократизацију Црне Горе, а упућен је и позив дијаспори да помогне.

„Црногорско пролеће“ у јесен је битно другачије од већ виђених и по томе што га не предводе прозападне НВО, већ озбиљне опозиционе политичке партије.

Да подсетимо, Демократски фронт је политичка коалиција у Црној Гори, која је основана 2012. на чијем се челу тада налазио бивши амбасадор Савезне Републике Југославије у Италији и бивши министар спољних послова Црне Горе Миодраг Лекић.

Коалицију чине три политичке партије: Нова српска демократија Андрије Мандића, Покрет за промјене  Небојше Медојевића, Демократска странка јединства Зорана Жижића, као и  група нестраначких људи, бивше крило Социјалистичке народне партије Црне Горе под вођством некадашњег партијског лидера и вође опозиције Предрага Булатовића, као и низ нестраначких интелектуалаца и јавних личности.

Да закључимо - уколико је ово доиста самосвојан протест, а не још једна превара народа у низу, што ће време врло брзо показати, ето модела за рушење и Вучићевог режима!

Ако је прича у Подгорици доиста аутохтона, као што тренутно изгледа, и ако су Срби у Србији довољно људи, и довољно храбри, као Срби у Црној Гори, онда би врло брзо требало да се појаве првих десетак малих коцкастих шатора у Пионирском парку преко пута Скупштине Србије у Београду.(Да не буде забуне, мали коцкасти шатори већ постоје у Београду, у парку код аутобуске станице, али са мигрантима. Србији су потребни барем другачији шатори, ако не и нешто више од тога.)

У том случају, могао би ускоро за Милом у политичку прошлост, а можда и негде другде, да оде и АВ. Ионако су, за српски народ, обојица “браћа по (злој) матери”.