Сребреница је за бошњачки народ постала недодирљиви оснивачки национални мит и све што га буде оспоравало биће не само одбачено него чак третирано као аргумент више да су били невине жртве остављене од свих.

Ја у исламске земље немам намеру ни да идем, тако да ме неће оштетити. А и у ту последњу, звану Федерација, идем само кад морам. А не морам ни оволико. Ионако је то за мене само губљење времена.

Када се демистификују правци дјеловања из “препорука” Међународне кризне групе, јасно је да они преферирају “мировање” у БиХ, али само док Хашим Тачи не успостави пуну контролу над Косовом.

Одговори на накарадну структуру БиХ су различити. Сарајевски политички естаблишмент сматра да је “кључ” у стварању “програмске” коалиције на нивоу Босне и Херцеговине, састављене од аутентичних Бошњака и лажних Срба и Хрвата

У анализи тренутног стања косовског питања свакако треба „почети од почетка“, а то је оксиморон који су председник Србије и Демократска странка успешно наметнули за идеолошки темељ целокупне српске политике – „и Косово и Европа“.

У посљедње вријеме дувају неки нови вјетрови, збуњујући за опскурна створења којима је иначе све јасно. Напримјер, извјесни Рамо Мехмедовић на улици у Сарајеву приђе предсједнику РС Милораду Додику и почне да му тупи о томе како је Република Српска «такозвана» и «геноцидна»

Изгледа да прозвођачима те фантастичне тезе и није циљ да се открије комплексна истина о ратним страдањима у БиХ, колико да одрже мит међу Бошњацима како су се они само онако “голоруки” бранили од Срба са “геноцидном намером” смишљеном у Београду.

Када објекат манипулације добровољно сарађује са моћником, пресудну улогу игра телевизија и у наредном периоду на електронском небу БиХ и РС ваља очекивати поплаву порука које имају за циљ да ослабе отпор “разарању ентитета” и “реинтеграцији државе”.

Не разумијем, такође, зашто су са свих страна дигли галаму на реиса што се мијеша у политику. Код муслиманских народа веза између цркве и државе није радикално прекинута.