Српски захтеви за територијом на Косову не завршавају се са севером Косова већ ту само почињу. Све док Србија на северу организује бучне криминалне немире, у другим деловима Косова организоваће тихе немире.

Обратимо пажњу на неколико карактеристика политичких подухвата Хашима Тачија – данас, приметићемо доста сличних елемената са Ибрахимом Руговом – некада. Елемент који се не јавља само код ове две изванредне особе је њихова сервилност према наређењима међународне заједнице. 

Бан Ки-Мун је под притиском квинте , која му намеће тај датум , 15. јун , он не би смео да око тога попусти. Политика УН око тако важних ствари формулише се у СБ УН, у коме долази до баланса односа измећу великих сила, и Бан не би смео да га заобиђе.

Косово су изгубили српски евроунијати!Ово је један од најважнијих закључака који би српски народ требало да извуче из најновије историјске лекције.

У поређењу са изборима од пре годину дана, ситуација се искомпликовала када је реч о аритметици гласова у Парламенту, јер је повећан број једначина и непознатих у унутарпарламентарном систему који условљавају постизање већине.

До хаоса око преноса овлашћења са Унмика на Еулекс је дошло због тога што Београд покушава да учврсти контролу над северним Косовом, српском енклавом у земљи у којој велику већину становништва чине Албанци. Косовске власти практично немају контролу над северним делом земље.

СДА и ХСП јесу напукле по шавовима, док је СДП нервозан од чекања да страни фактор надолазећу парализу система на нивоу БиХ «пресјече» октроисаним уставом. Међутим, претумбавања у излогу не значе пометњу у «платформашком» магацину.

Већ прве реакције показале су да Американци не одустају од уходане схеме, према којој непрестано тврде да желе да изађу босанског блата и прозивају Брисел да преузме своју одговорност за БиХ.

Главни камен спотицања између Бањалуке и Сарајева остаје у опречним концептима уређења БиХ. Разлике су огољене у полемици коју је започео председник РС уносећи у политички говор одредницу “државна заједница” за БиХ.

Велики део наше политике према Босни био заснован на исфантазираној верзији онога што је та држава заправо била. Фантазмагорично је било уверење да је пре ратова из деведесетих година БиХ била нека врста срећног, толерантног, мултиетничког и мултикултурног балканског Дизниленда.