Они који обележавају "Дан независности БиХ" чине то мислећи на ону БиХ која више не постоји, тако да то више личи на комеморативни скуп умјесто на прославу.

Ако је судити по томе како се ствари заоштравају не само у Сирији и Ирану него и у Египту и Либији, Американци ће бити дуже заузети подаље од нас и предах у РС може да потраје. Али, то не значи да нам у међувремену „арапски отпораши“ неће доћи у узвратну посјету и као муслимани дјеловати са додатним ентузијазмом.

Како се може реаговати на актуелне контроверзе из парламентарних клупа на нивоу БиХ? Рецимо, изјавама у којима се може препознати елементарно ограђивање од сумануте одлуке Тужилаштва Босне и Херцеговине да прекине истрагу о злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.

Политичка пракса је показала да прилику за то могу добити једино ако њихови представници на демократским изборима освоје извршну власт у Сребреници. Такође, то је прилика да и њихови изабрани представници покажу да су подједнако осетљиви на свакодневне муке свих становника Сребренице, и Срба и Бошњака.

За РС су вехабије аргумент више да се треба држати што даље од Сарајева. За Хрвате још један разлог да се разграниче унутар Федерације. А за Бошњаке би требало да представљају велику бригу.

Када се врши геноцид, онда се неселективно убијају сви припадници неке заједнице, а не остављају се у животу жене и дјеца. Проглашавање злочина над Муслиманима геноцидом, директно се вријеђа спомен на око четири милијуна Јевреја настрадалих у Другом свјетском рату.

Овакви медијски садржаји покушавају да на темељу масовног злочина који се 1995. године догодио у Сребреници, српском народу пришију епитет „опасан“, „геноцидан“, од балканских ратова до данашњих дана.

Српском народу Нијаз Дураковић остао је у памћењу по ријечима изговореним на једној политичкој трибини у предвечерје вјерско-грађанског рата, када је завапио: „Мирис тамјана пријети да нас угуши!“

Инсистирање на немогућем Закону о забрани негирања геноцида, смјера да једном за свагда спријечи проблематизовање теме сребреничке трагедије. Тиме се, не само спрјечава слобода мисли и диос-логоса, већ се и онемогућава даљње истраживање обима и карактера сребреничке трагедије.

Ипак, не верујем да ни Русија и Србија - а ни било ко други - могу битно допринети очувању положаја РС, ако би то српски политичари у РС можда пропустили да учине у некој (не)прилици.