Srpske snage bezbednosti povukle su se sa Kosova u junu 1999. godine, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Umesto „multietničke demokratije”, NATO i UNMIK doneli su Kosovu albansku vlast i etničko čišćenje Srba, procvat kriminala i korupcije.

Smatram da bi za razmatranje mogao biti dobar i predlog moje malenkosti da FBIH ima četiri kantona: dva centralna, mešovita, koji bi ostali nepromenjeni, te Herceg-Posavski (koji uključuje Kanton 10 i Zapadnohercegovački) i Unsko-Bosanski. Izbor delegata u Dom naroda FBIH ostao bi nepromenjen.

Kao garancija da bi ishod 2025. bio povoljniji nego 1995, zamišljeno je da ovog puta čim Bošnjaci zakuvaju, Ameri dolete avionima i komšijama koji neće jedinstvenu BiH bace bombe, a njima vreće dolara. Što je babi milo, to joj se i snilo.

Bilo koji političar iz Sarajeva koji bi danas pokušao graditi kompromisnu strategiju sa Republikom Srpskom automatski je suočen sa optužbom za pakt s samim Đavolom. Neuspeh umerene linije SDA, a uspeh ekstremista poput Silajdžića ili Lagumdžije, najbolje to dokazuje.

Ni o „okupaciji" Sarajeva nema osnova da se govori jer nikada tokom rata ni jedna ni druga nacionalna strana nije kontrolisala čitav grad, a valjda su i Srbi imali pravo na jedan njegov deo. Štaviše, muslimani su neprestano neuspešno pokušavali da pomere liniju razgraničenja.

Aliji je bilo više stalo do Baščaršije i Begove džamije nego do cele BiH, a Milošević mu je u Dejtonu izašao u susret i izazvao gnev rukovodstva RS. Ispostavilo se da je to bila žrtva teške figure za dobitak partije: Sarajevo je izgubljeno da bi opstala RS.

Ako političari Bosne i Hercegovine ne učine nešto da promene svoju političku nacionalnu retoriku koja razdvaja ljude i ne bore se protiv percepcije da su njihovi ljudi ratnohuškački čovekomrsci, onda ona misao da je međuetnička mržnja jedina svetla tačka može da se pokaže tačnom.

Sa takvim stavom, BiH bi mogla biti dovedena u poziciju predratnog stanja: Bošnjaci i Hrvati će izglasati ulazak BiH u NATO alijansu, ne mareći za suprotan stav građana RS, pa iz toga crpeti „legitimitet“ da pozovu NATO snage da, je li, uvedu celu BiH u svoje okrilje.

Osim elementarne personalne dimenzije, „sukob“, logično, ima i interesnu konotaciju. Ona se ogleda u Komšićevom negodovanju povodom činjenice da sadašnji predsjednik SDP-a, preko tandema Marin Ivanišević – Damir Hadžić usmjerava sve finansijske tokove.