Te sličnosti su značajne i zbog toga što se za novu državu koja je u nedelju proglašena u Prištini teško može reći da će biti nezavisna. Umesto toga, ono što se sada pojavilo na jugu od reke Ibar jeste postmoderna država.

Budući da su terorizam i međunarodni kriminal dve najveće brige Amerike u ovom regionu, nezavisnost Kosova sigurno ne može povoljno uticati ni na jednu od njih. Ostaci stare terorističke organizacije OVK, koja se bavila trgovinom drogom i oružjem, i dalje su aktivni.

U Srbiji imamo potpuno drugačiju situaciju. Imamo Evropu koja nikad nije izdala Srbiju, Tadića, kojeg Evropa smatra proevropski orijentisanim, kao i 50% srpskih građana koji su se javno izjasnili protiv Evrope.

Danas popodne stojim pred vama kao jedan ponosan Evropljanin i kao jedan postiđeni Evropljanin. Mi se zalažemo za mir. Mi smo za sporazume. Mi smo za saglasnost. Mi smo Evropljani. Kosovo će ostati deo Srbije zauvek.

Bili smo uvažavani od evropskih država i svetskih sila samo kada smo bili verni sebi i svojoj slobodarskoj tradiciji. Naravno, istorija nam kazuje da smo u takvim borbama nekada pobeđivali, a nekada gubili. Međutim, uvek smo se potvrđivali kao istorijski narod.

Bošnjaci očekuju da se Srbija izvini za genocid u Srebrenici, što znači da indirektno prizna i da ga je počinila, uprkos suprotnoj odluci Međunarodnog suda, koji je takvu optužbu odbacio. Sledeći uslov jeste da „agresorska i genocidna" Srbija plati ratnu odštetu.

Prirodno je očekivati da se vlast u Beogradu ne libi da uzme u političku zaštitu RS svaki put kada postoji osnovana sumnja da se narušava dejtonska pozicija RS. To podrazumeva i da se zvanični Beograd ne upušta u neku političku avanturu poput „Istanbulske deklaracije“.

Ostanak u Jugoslaviji je garantovao mir bez ljudskih i materijalnih žrtava, te život Srba i Muslimana u jednoj državi bez odvajanja državnim granicama Srba u Srbiji i Crnoj Gori od Srba u BiH i bez odvajanja Muslimana u BiH od Muslimana u Sandžaku.

Posle ovoliko vremena, energije i rizika koliko je uložio u jedan promašen projekat, a onda i brže bolje spasavanje vraćanjem na prethodno stanje, Zlatko Lagumdžija ostaće zapamćen kao generator "totalnog kolapsa bošnjačke politike".

Pragmatični vođa SDP-a je očito shvatio da ništa od toga danas ne pije vode u Bosni, te je nakon avantura procenio da se dogovor o sadašnjosti i budućnosti BiH ipak mora voditi sa Banjalukom i sa Mostarom.