Moguće je da su ružne devojačke uspomene na Beograd uticale na antisrpsko raspoloženje Medlin Olbrajt, kao i da ga je ona delom prenosila na Hilari Klinton, a da je opet Bili bio osetljiv na komentare svoje supruge, bar do pojave Monike Levinski.

Ko je najviše pogođen otimanjem Kosova? Pa, razume se – Kosovci. Narod kojem Nušić nije uočio osmeh na licu, dok im se obraćao kao srpski konzul pre oslobođenja. Oni koji istrajavaju u borbi do poslednjeg.

Ja sam rešenje vekovnih antagonizama između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji video u kompromisu istorijskog i etničkog prava. Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa svojom maticom Albanijom, sa teritorijama na kojima su većina.

Pokazaće se da je Izetbegovićeva ideologija glavni plan i smer po kojem postupaju bošnjački političari iz federacije BiH, koji takođe slede njegovu ideju unitarne BiH, pod supremacijom Bošnjaka tj. muslimana.

Problem nije u tome što se „srpski nacionalisti“ odupiru „Zapadu“, kako to kažu oni američki novinari koji slave prvi amandman tako što imitiraju Stejt Dipartment, već u tome što je Bušova administracija pokušala da nametne vojno rešenje političkom problemu, kršeći povelju UN.

Nikakav „zavet predaka”, nikakve obaveza za potomstvo ne mogu da opravdaju to što će čovek protraćiti svoj život onako kako „traže preci”. Mi nemamo pravo ni zbog čega da ljudima ugrožavamo normalan, siguran, bolji život.

Dok Mićunović govori o „nama” i o boljitku „našeg” života, očigledno je da on pod tim ne podrazumeva čitavo naše društvo. To „mi” svakako ne uključuje naše sunarodnike na Kosmetu – čija nas „jedina moguća sudbina” navodno drži za taoce – već se definiše naspram njih.

Objavljivanje kosovske nezavisnosti dočekano je brzim diplomatskim priznavanjem od Vašingtona i pojedinih zemalja EU, uključujući i Nemačku. Ta nezavisnost i njeno priznavanje otvoreno krše rezolucije UN vezane za Kosovo i izvrgavaju ruglu celokupni sistem međunarodnog prava.

Srbija nije jedina zemlja koja je izgubila teritoriju. Evropska istorija 20. veka puna je gubitaka – u teritorijama i u ljudstvu. Srpskoj politici nije uspelo da umiri Kosovo. 

Slučaj Kosova i slučaj RS jesu različiti skoro u svakom pogledu. Bosna je (još više nego Kosovo) jedna istorijski nastala pokrajina u čija su istaknuta obeležja, sve do rata 1992-1995, spadale multietničnost i multikulturalnost.