Мислим да се подјела на два ентитета донекле учврстила. Као прво, зато што је руководство РС у посљедњих седам година показало довољно самопоуздања, одлучности и вјештине да одбрани „мањи ентитет“. Друго, бошњачка страна није ни покушала да Србе придобије за такве промјене.

У значајној мјери, „салдо“ на локалном нивоу зависи од виших степеница у хијерахији власти, тако да није баш свеједно шта се дешава у ентитету, дистрикту, кантону, па и у прилично виртуелној категорији познатој као БиХ.

Две деценије након међународног признања централне југословенске републике као државе и тврдоглавог инсистирања на њеном одржању као геополитичке нужности, свет изгледа напокон схвата да ту од самог почетка нешто није било како треба и да је зато отпор на грбавом терену практично несавладив.

Пред крај рата када је било јасно да ће Изетбеговић и Бошњаци неким Дејтоном добити мање него што им је Кутиљеро нудио а Караџић и Бобан на ту понуду ставили потписе још пре почетка самог рата.

Од читаве те дневнополитичке математике, важније је ко ће у дефинитивном расплету чинити владајућу структуру, прије свега на нивоу БиХ, али и у Федерацији. Бизарно, али веома извјесно – никаквог расплета неће ни бити, све до нових избора 2014.

Ако на Таипово присвајање Босне не реагују ни П. Соренсен ни К. Ештон, ког ђавола онда представник ЕУ седи у Сарајеву и помаже напретку БиХ у евроинтеграцијама? Да ли је дошло до замене надлежности између Брисела и Анкаре, па неће БиХ у ЕУ, него „81. провинција" у неоосманску империју?

У сектору пољопривреде стање је катастрофално и нарочито под утицајем овогодишње суше поприма алармантне размјере. Само током прошле године количина произведеног млијека, јаја и меда у РС је смањена за око 20%. РС је произвела 25 милиона литара млијека и 64 милиона комада јаја мање него у 2010. години.

Данас поподне стојим пред вама као један поносан Европљанин и као један постиђени Европљанин. Ми се залажемо за мир. Ми смо за споразуме. Ми смо за сагласност. Ми смо Европљани. Косово ће остати део Србије заувек.

Били смо уважавани од европских држава и светских сила само када смо били верни себи и својој слободарској традицији. Наравно, историја нам казује да смо у таквим борбама некада побеђивали, а некада губили. Међутим, увек смо се потврђивали као историјски народ.

Једноставно речено, Косово и Метохија се не могу изузети из Србије без њене сагласности. А међународно јавно право и Устав Србије забрањује тако нешто. Међутим, изгледа да снага међународног права, високоцивилизованим државама не значи ништа.