Вучићева "књига о мешању у изборе у БиХ" и "декларација о опстанку српског народа" - између тајне, спина и лажи!?

Више од четири месеца прошло је од општих избора у Босни и Херцеговини (БиХ), како је председник Србије Александар Вучић обећао да ће "изнети фрапантне доказе о мешању појединих западних сила у изборе у БиХ", али до данас није изнео ниједан једини доказ о томе. Још више времена - скоро годину и по дана - прошло је од првог Вучићевог обећања да ће Србија и Република Српска (РС) донети заједничку декларацији о очувању српског народа, али до данас се то није догодило.

 Одмах затим је тадашњи кандидат опозиционог Савеза за промјене(СзП) за српског члана Председништва БиХ Младен Иванић бенигно прокоментарисао да ни Србија ни било ко други не би требало да се меша у изборе у РС, ваљда тумачећи да поменута Вучићева изјава иде у прилог Иванићевом противкандидату Милораду Додику, који је изборну кампању већим делом водио на оптужбама да су Иванић и СзП-а "издајници". Притом је Иванић додао да неће коментарисати Вучићеве наводе о мешању странаца док не види доказе, али то је само разљутило Вучића. "Ако буде имао прилику да ме сретне једног дана, не брините, и њему (Иванићу, оп.а.) ћу у лице рећи, али ћу свакако и јавно рећи шта мислим о свему томе по окончању избора(...) Само ћу показати по имену и презимену шта су неки радили и ништа више(...) Али ништа то за вас није велико изненађење, све ви то знате, само се праве сви наивни" рекао је Вучић седам дана пред изборе.

 Онда су избори прошли, Иванић је изгубио од Додика, али ни Иванић ни Додик нису затражили да им Вучић покаже ни "фрапантне доказе", нити бар једно име и презиме "шта су неки радили". СзП се убрзо распао, а Иванић и ПДП, чији је он и даље почасни члан - ћутали су. Ваљда зато да не поремете Вучићево ћутање, који је одједном "заборавио" да је обећао да ће открити своју "велику тајну" одмах после избора.

Огласила се једино новоизабрана посланица ПДП-а у Народној скупштини РС Јелена Тривић - изгледа на своју руку - не би ли подсетила Вучића на његово обећање. "Молим Вас да у што скорије време изнесете фрапантне доказе које поседујете. Уколико то не учините или ако се покаже да су фрапантни докази били само једна изјава која је заправо потврдила Ваше мешање у изборни процес у РС, остаћете у мојим очима и очима великог дела Срба на овим просторима упамћени као државник који је само додатно продубио јаз између српског народа западно од Дрине“, поручила је Тривићева у отвореном писму Вучићу , петнаестак дана после избора. Вучић је, наравно, одговорио - ћутањем.

Одговор су затим од Вучића затражили и поједини новинари из РС, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја Србије, који свакоме гарантује право да добије информације којима располажу јавни органи. Од Генералног секретаријата председника Србије затражили су да им доставе "све доказе о мешању западних сила у изборе у РС, али из поментог секретаријата су, са закашњењем од седам дана након истека законског рока, добили кратак одговор. "Документ са траженом информацијама се не налази у поседу генералног секретаријата председника Републике" - одговорили су из Вучићеве службе. "Није нам речено да ли ти докази о подривању суверенитета и демократског поретка наше државе уопште постоје, ко њима располаже и када ће председник Вучић да испуни своје обећање и да објави те информације од првокласног значаја за Српску и њене грађане", констатовали су, на крају, новинари који су одговор тражили .

Нешто "боље" прошли су новинари који су пред крај прошле године лично од Вучића затражили исти одговор.

"Медијима нећу ништа да откривам, јер не желим да показујем податке до којих су различите службе дошле, али ћу свакога од њих који су учествовали на различитим странама обавестити и то показати(....) Додику сам већ показао део докумената који доказују директно мешање у изборе у БиХ, и предочићу их и Иванићу, када следећи пут дође у Београд", кратко је одговорио Вучић на заједничкој прес конференцији у Београду са Додиком , на шта је Додик додао да је он лично "био сведок када је Вучић показао Иванићу оперативни налог за прислушкивање (руководства РС и Србије од стране Обавештајно-безбедносне агенције БиХ, оп.а.)". " Значи, Иванић је имао прилику да то види", поновио је Додик једну од тврдњи коју је већ током предизборне кампање износио у више наврата, на шта је Иванић одговарао захтевом Додику да изнесе конкретне доказе.

На крају је, почетком ове године, Иванић рекао да од Вучића неће тражити ништа од доказа о мешању странаца у изборе, нити да има потребу то да ради. " Нисам ни рекао да се странци нису мешали, само сам рекао да нико не треба да се меша, па ни Србија. То је реченица иза које и данас стојим", рекао је Иванић .

Дакле, Вучић је најпре слагао да ће после избора изнети "фрапантне доказе које има", а затим индиректно поручио грађанима и Републике Српске и Србије да им ништа од тога неће показати, већ да ће ту "привилегију" имати само они чија се имена и презимена наводе у Вучићевој "књизи"!? Не би ли скинуо мало одговорности са себе, Вучић је у тај свој игроказ уплео Додика и Иванића, а они су поступили слично као и Вучић. Додик је очигледно искористио "део докумената" са "фрапантним доказима" које му је Вучић дао да надугачко и нашироко оптужује Иванића и тадашњи СзП за "издају", а Иванић ни данас не жели да "књигу" затражи од Вучића и предочи грађанима Српске имена и презимена њених "јунака", не би ли и ти грађани проценили с ким имају каква посла.

 "Све ви то знате, само се праве сви наивни" - те Вучићеве речи на телевизији "Пинк" упућују, заправо, на закључак да Вучићево право да "све знају" - али, на кашичицу - имају само они које он лично изабере, а никако грађани који бирају и којима би требало сви да одговарају: по Вучићу, они могу само да се "праве наивни". Али, зар није Вучићева дужност да "свима наивнима" прочита његову "књигу", да би их уозбиљио? Одговор би био потврдан да је реч о озбиљном државнику. Овако, Вучићеви наступи у овој причи највише личе на политичко шарлатанство још једног самољубивог политичара убеђеног у сопствену "историјску" мисију да без њега ни Републици Српској нема спаса. У таквој Вучићев(ск)ој политичкој атмосфери, грађани Српске се, у најмању руку, сматрају недостојним да знају оно на шта имају право, а да политичари за које су гласали, попут Додика и Иванића - који су такође дужни да им то омогуће - треба да зависе од Вучићеве милости коме ће и када показати његову "књигу", и то само из његових руку. Притом, Додик са оним делом те "књиге" који му је Вучић показао, обилато манипулише, тражећи, заправо, да се верује на реч њему и Вучићу, а не да Вучић изађе и покаже грађанима све што у тој "књизи" пише. Иванић то чак не жели ни да затражи: без обзира што је изгубио изборе, требало би да има барем ту моралну обавезу према оних својих скоро 300.000 бирача на протеклим изборима.

Јер, очигледно је да за Вучића та врста обавезе према грађанима Српске не постоји. Тачније, Вучић их третира слично као и грађане Србије, недостојне да буду ни близу малог круга одабраних око њега, у чијем поседу није само моћ већ и "свезнање" које нико други нема. "Поштујем интегритет БиХ за разлику од 90 посто људи у Србији", недавно је изјавио Вучић, не износећи нити један податак на коме заснива једну од својих најновијих "опсервација" . Можда се у тој изјави крије и један од разлога због којих заједничка декларација Србије и РС о заштити српског народа до данас није усвојена, иако је њено доношење Вучић најавио пре годину и по дана. Последња два пута, усвајање те декларације прологнирано је за Сретење прошле године, па за период после београдских избора 4. марта прошле године, а онда је сасвим нестала из Вучићевог политичког речника. Иако је и он сам истакао да та декларација ни на који начин неће задирати у интегритет и суверенитет БиХ.

Можда се доношење декларације отегло због отезања са постизањем "Свеобухватног споразума о нормализацији односа Београда и Приштине" и "растезања" Вучићевог плана о "разграничењу" Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Па, да једног дана када постигне "споразум о разграничењу" - уз ту "победу" - мало пре или после Вучић поклони Српској и Србији декларацију о заштити српског народа. Тиме би овај свезнајући српски вођа потпуно заокружио своју улогу "свесрпског заштитника".