Локални избори у Републици Српској - неизвесан судар СНСД-СДС

Седмог октобра у БиХ ће бити одржани локални избори, као и избори за Скупштину Брчко дистрикта. У Републици Српској главна „битка“ водиће се између СНСД-а и СДС-а. Судећи према изјавама лидера тих странака, Милорада Додика и Младена Босића, обе странке поставиле су високе циљеве: СНСД да задржи власт у већини општина, а СДС да поврати „изгубљене“ општине на изборима пре четири године.

Без промена у Бањалуци, Добоју и у Приједору?

Ипак, мало је вероватно да ће доћи до промене у у три од пет градова Српске. Другим речима, била би, рецимо, права сензација да Бањалука добије гадоначелника из редова СДС-а, односно да на чело Добоја дође кандидат СНСД-а. Тако, на пример, СДС-ов градоначелник Обрен Петровић има, сем подршке своје најснажније странке на том подручју, значајну подршку већине странака, укључујући и већинско бошњачко бирачко тело, а оно није безначајно у овој општини. Даље, СНСД у Добоју није истакао свог најугледнијег члана за кандидата за градоначелника, већ нешто мање утицајног Драгу Љубичића. Може се, такође, рећи и да је СДС оштрицу СНСД-ове критике на неки начин „отупио“ примајући СНСД у локалну власт још пре око годину дана.

У Бањалуци ће СДС-у бити готово немогуће да освоји место градоначелника, упркос последњој предизборној анкети НДИ-ја коју је представио кандидат СДС-а Ненад Стевандић. Према тој анкети, он заостаје свега 0,3 одсто иза кандидата СНСД-а Слободана Гаврановића, док је други опозициони кандитат испред коалиције „Заједно за Бањалуку“ Драган Чавић далеко испод. Како овакве анкете нису баш најпоуздање, а и НДИ је раније знао да поприлично промаши, свакако да се Стевандић на те резултате не би смео пуно ослонити. Имајући у виду да је СНСД прилично јак у Бањалуци, Стевандић би постигао велики успех када би се пласирао на друго место са заостатком од неколико процената иза Гаврановића, а испред Чавића, којег подржава већина опозиционих странака у Бањалуци. Опозиција у главном граду РС пропустила је шансу да се договори о једном заједничком кандидату. Да су опозиционари то успели, вероватно би могли да рачунају да њихов кандидат освоји више гласова него што у збиру све опозиционе странке у Бањалуци имају. И тада би били много већа конкуренција СНСД-у.

Мало је вероватно да ће до промене доћи и на челу Приједора. Актуелни градоначелник Марко Павић, вођа Демократског народног савеза(ДНС) који је коалициони партнер СНСД-а у Влади РС,имаће два противкандидата. СНСД је избацио локалног функционера Драгу Тадића, док је СДС кандидовао много познатијег Борислава Бојића, високог функционера те странке и посланика у Парламенту БиХ. Сасвим је могуће да ће број гласова грађана незадовољних Павићевом владавином бити већи од броја гласова ДНС-а и неколико мањих странака који подржавају Павића, али ће - подељен између Бојића и Тадића - бити недовољан за смену актуелног градоначелника. Треба, такође, очекивати да ће већина од неколико хиљада бошњачких гласова пре припасти Павићу, него Тадићу, дочим Бојић на њих тешко може рачунати.

 Не)извесно у Бијељини, Требињу и у Источном Сарајеву

Нешто више недоумица око изборних победника има у три града на истоку РС. У Бијељини, у којој СДС није изгубио локалну власт од 1990. године, СНСД поново јуриша, овога пута са кандидатом Мирославом Миловановићем, актуелним министром пољопривреде. Но, СНСД-ов кандитат иза себе има подршку само социјалиста и пензионера, док кандидата СДС-а Мићу Мићића подржавају све остале најзначајније партије, попут Чавићевог ДП-а, те ПДП-а , ДНС-а и Шешељевих радикала који су до сада делили локалну власт са СДС-ом. Важно је, такође, знати да је СНСД пре четири године ушао прилично самоуверено у трку у Бијељини, истичући познатог бизнисмена Гаврила Бобара, врло блиског Додику, али ту ни сам Додик није могао помоћи. СНСД је у Бијељини побеђивао последња два пута на републичким изборима, али је, истовремено, губио на локалним изборима у овом граду. Наиме, Мићић је до сада са доста спретности придобијао подршку осталих странака, окупљајући у власти чак и Шешељеве радикале, који готово у свим другим местима где их има( на истоку РС) подржавају кандидате СНСД-а. Имајући у виду да су ти радикали у Семберији „тешки“ 1000-2000 гласова, онда њихова подршка може битно утицати на исход. Питање је, такође, коме ће свој глас неколико хиљада Бошњака: Мићић има разлога да рачуна на део гласова имајући у виду да је први СДС-ов градоначелник у Бијељини који је значајније „нормализовао“ односе са Бошњацима. С друге стране, СНСД је још на прошлим изборима обећавао Бошњацима у Јањи - највећој бошњачкој заједници у РС - да ће та варош добити статус општине, али ни то СНСД-у није пуно помогло, па је сада непознаница колико ће гласова са те стране добити Миловановић. Узимају све у обзир, чини се да је Мићић, ипак, у благој предности.

Нешто извесније него у Бијељини биће на крајњем југу РС, у Требињу. Кандидат СНСД-а, актуелни градоначелник Добросав Ћук, има два противкандидата: први је Славко Вучуревић из ПДП-а, којег подржавају све важније опозиционе странке(СДС,ПДП,ДП, СРС РС), док је други независни кандидат Небојша Вукановић, познати новинар у РС. Интересантно је, међутим, да је део ДП-а јавно подржао Вукановића, због чега је Чавић лично сменио врх странке у Требињу. Такође, наводно је добар део гласача осталих опозиционих странака спремнији да свој глас да Вукановићу него Вучуревићу. То би могло значити да су бирачи као већег опозиционара препознали Вукановића, али, због расипања опозиционих гласова, победничко место најпре се смеши Ћуку. Чак и уколико Вукановић освоји друго место, био би то његов велики успех и поуздан знак да су се Требињци заситили локалних опозиционих странака, а да су ови погрешили што нису подржали Вукановића. Ако се, дакле, не деси неко чудо, СНСД ће остати на власти у Требињу, иако ће, као и пре четири године, освојити мање гласова него опозиционе странке у збиру.

Када је, пак, реч, о највећем граду на истоку РС, Источном Сарајеву, ту су прогнозе најнеизвесније, пошто се градска скупштина формира након избора одборника у скупштинама шест општина које чине тај град. СДС ће готово сигурно задржати власт у две од четири општине, јер је у Палама и Источној Илиџи окупио широке коалиције. Даље, у Источном Старом Граду за место начелника бориће се само СДС и СНСД, при чему СДС има нешто боље шансе, док ће у Источном Новом Сарајеву, поред те две странке, чак још три партије имати своје кандидате. У Трнову, мањој од преостале две општине где СНСД има власт, СДС ће покушати да победи, док се за начелника Сокоца, поред СДС-а и СНСД-а, боре још ПДП и Народна демократска странка(НДС). Примери из Сокоца и Источног Новог Сарајева упућују да СДС и ПДП ризикују да изгубе власт коју држе у последње четири године у Источном Сарајеву, а да су истакли заједничког кандидата у те две општине – шансе би им биле много веће.

Занимљива Фоча, неизвесна Сребреница, ризични Братунац

Најзанимљивија коалиција на истоку РС склопљена је у Фочи, где су се око заједничког кандидата за начелника Радисава Машића ујединили СДС и СНСД са готово свим осталим српским странкама како би покушали да поразе актуелног начелника Здравка Крсмановића, вођу Нове социјалистичке партије(НСП) који, опет, може да рачуна на готово све гласове Бошњака у Фочи. Крсмановић важи за веома оштрог критичар а Владе РС, тврдећи да влада занемарује ову општину, али је својим приступом допринео да се СДС - са којим је до сада био у коалицији у локалној власти - приближи СНСД-у. Да Крсмановић баш нема много такта, сведочи податак да је, сем њега, СДС и СНСД у предизборну коалицију „натерао“ још само заједнички кандидат Бошњака у Сребреници.

Како ће заједнички кандидат српских странака у Сребреници Весна Кочовић проћи против заједничког бошњачког кандидата Ћамила Дураковића - могло би да одлучи свега неколико стотина гласова. У кампањи пријављивања Бошњака из целог света на адресе у Сребреницу – само ради гласања – дошло се до укупне бројке од око 4500, а бошњачке странке су рачунале да би им за сигурну победу требало око 5000 гласова. Уколико, пак, српске странке успеју да изведу велику већину својих сународника на изборе, онда ни победа не би требало да им измакне.

Интересантно је да би Србима победа могла да измакне у суседном Братунцу, где се за начелника општине кандидовало чак пет српских кандидата и један бошњачки. Наиме, могло би да се догоди да уколико буде мала излазност Срба и ако ти гласови буду расути на пет српских кандидата - начелник постане Бошњак. Немогућност да се Срби окупе бар око две водеће странке у Братунцу - владајућег СДС-а и опозиционог СНСД-а - упућује на то да се личне сујете локалних лидера и на „критичним“ подручјима не могу затомити зарад општег интереса. Уосталом, можда би слична ситуација била и у Сребреници да Милорад Додик и Младен Босић лично нису натерали локалне одборе тих партија да иступе са заједничким кандидатом.

Шансе владајућих и опозиционих странака у осталим општинама

СНСД и СДС су главни такмаци у скоро свим осталим општинама на истоку РС: у Зворнику нешто више шансе има кандидат СНСД-а, док су шансе СДС-а да „сачува“ Угљевик и Лопаре, изгледа, нешто веће од шанси СНСД-а да их „освоји“. А ко ће коме шта „преотети“ у низу преосталих малих општина од Осмака, преко Рогатице, Вишеграда, Рудог и Чајнича, до малих источнохерцеговачких општина(Билећа, Гацко, Невесиње, Љубиње, Берковићи) – зависиће, изгледа, више од умећа локалних вођа неголи од Додикових обећања и Босићевих критика Владе РС.

На западу РС, СДС се ујединио око заједничког кандидата за начелника у неколико већих општина против СНСД-ових кандидата. Такве коалиције имају велику шансу да победе у Градишци, Српцу, Кнежеву, Козарској Дубици, а уз мало среће можда и у Прњавору и Мркоњић Граду. У свим тим општинама СНСД је на власти. У Шамцу је, рецимо, изостала подршка ПДП-а, па су мале шансе да СДС-ов кандидат победи и уз подршку Чавићевог ДП-а. У СДС-у се потајно надају и начелничким местима у Теслићу, Костајници, као и у малим општинама Рибнику и Крупи на Уни, на које рачунају, рецимо, и у ДНС-у, који је прилично јак у том крају. Ни у Новом Граду, где власт има СНСД, опозиционе странке немају заједничког кандидата, па се чини да ни СДС, ни ПДП не могу доћи до победе. У општинама као што су Челинац и Језеро, поред СНСД-а и СДС-а кандидате имају још по две партије. Једина општина у којој Социјалистичка партија(СП) „брани“ начелничко место је Брод, али њихов кандидат је ухапшен на почетку предизборне кампање под сумњом да је примио мито, па за њега сада кампању воде партијски другови у намери да спрече СНСД да преузме власт. А Котор Варош је једина општина на западу РС у којој владајући СНСД „брани“ место начелника у коалицији( са ДНС-ом), а олакшавајућа им је оклоност што се и овде расипају противнички гласови, и то чак на пет странака: ПДП, СДС, те три странке са централама у Федерацији БиХ.

У четири општине у ФБиХ у којима су Срби већина и, дакле, имају шансе да задрже/освоје места начелника, ситуација је шаролика. У Босанском Грахову и Дрвару победе српских кандидата су гарантоване, само је питање да ли ће начелници бити из СНСД-а, ДНС-а или СНС-а. У Босанском Петровцу, међутим, СНСД и СП су изашли свак са својим кандидатом, иако и бошњачке СДП БиХ и ДНЗ имају своје кандидате. Још горе је Гламочу, где су чак четири српске странке кандидовале своје кандидате за начелника општине, поред кандидата СДА и ХДЗ-а БиХ.

 (Не)поуздани показатељи

Овај брзи упоредни преглед кандидата и начелна процена њихових шанси за победу упућује да, највероватније, великих промена неће бити, а и уколико се негде догоде, то, ипак, неће много утицати на укупан резултат водећих и осталих партија у РС. Може се, дакле, очекивати да ће, сабирањем свих гласова, СНСД имати нешто мање гласова, а СДС нешто више, док партије средње величине, као што су СП, ДНС и ПДП, могу сматрати својим успехом уколико добију више одборника у локалним парламентима. То се посебно односи на опозиционе партије, јер на локалне изборе први пут излази Чавићев ДП који ће, најпре, покупити гласове опозиционих партија. Истини за вољу, већи/мањи број одборника неће обавезно значити и учешће/неучешће у локалној власти, а посебно је питање да ли ће резултати моћи бити од користи странкама приликом процене „сигурних гласова“ за опште изборе у БиХ кроз две године. 

Наиме, листе за локалне изборе су отворене, па, паралелно са страначким кампањама, велики број кандидата води своје приватне кампање - једни су имућни или утицајни у свој средини, а други се довијају на разне начине - руководећи се правилом да у локални парламент улази онај ко сакупи највише гласова, без обзира на ком се месту налази на страначкој листи. С друге стране поштовање правила да је одборник власник свог мандата, за последицу је у протекле четири године имало низ „прелазака“ одборника, дакако, најчешће из опозиционих у редове владајућих странака. Тако су нека места, попут Требиња, готово остала без одборника опозиције. Зато је сасвим изгледно да ће и након ових избора бити „прелетача“ тамо где за формирање скупштинске већине „зафали“ који глас, а већина се обично окупља око странке/коалиције која освоји место (градо)начелника. Но, најпре ваља сачекати резултате избора.